Prva fabrika koja je u 19. veku otvorena u Kneževini Srbiji bavila se proizvodnjom stakla. Izrada stakla je tokom većeg dela istorije bila strogo čuvana poslovna tajna, pa je i pokretanje Srpske fabrike stakla u Paraćinu prvi poznati slučaj industrijske špijunaže kod nas. Danas, ova jedina preostala staklara u našoj zemlji posluje u stranom vlasništvu i proizvodi skoro 100.000 tona predmeta od stakla godišnje. Svojim kvalitetom izdvojile su se i pojedine zanatske i umetničke radionice, a umetnici su sve prisutniji i u kreativnoj reciklaži stakla, stvarajući od otpada novi univerzum, istaknuto je na ovogodišnjem Forumu kreativno staklo koji su organizovali Institut za kreativno preduzetništvo i Fondacija za razvoj ekonomske nauke.
Periskop
6. AMERIČKI SAN O DRŽAVNOM TROŠKU: Nije CIA cicija
Ostvarenje američkog sna i put do bogatstva ne vodi samo preko Silicijumske doline, već može i preko Centralne obavještajne agencije (CIA). Tu nedostatak univerzitetske diplome nije nikakva prepreka da se postane multimilioner, parama poreznih obveznika.
8. DAR-MAR U TURSKOJ ŽIVINARSKOJ INDUSTRIJI: Pilićarska posla
Vlasti u Turskoj uvele su prinudnu upravu u 13 kompanija koje drže oko 80% domaćeg tržišta piletine i uhapsile njihove rukovodioce pod optužbom da su putem šifrovanih aplikacija i tajnih sastanaka mesecima unapred dogovarali cene i namerno izazivali nestašice na tržištu kako bi poskupeli svoju robu. Ovo je jedna od najvećih privrednih afera u Turskoj poslednjih godina, ali ekonomski stručnjaci tvrde da pohlepa nije jedini razlog za probleme u domaćoj živinarskoj industriji, već i „pilićarsko ponašanje“ države.
10. PAKISTAN, SVETSKA FABRIKA FUDBALSKIH LOPTI: Nekom sjaj, nekom očaj
Pakistan se nikada u svojoj istoriji nije kvalifikovao za završnicu svetskog prvenstva u fudbalu, ali je uprkos tome apsolutni vladar ovog sporta. Sa svojih 1.000 fabrika i armijom od preko 60.000 specijalizovanih radnika, ova država proizvodi oko 70% ukupnog broja fudbalskih lopti na planeti, što godišnje iznosi između 40 i 50 miliona komada. Ali, iza ovog sjaja krije se očaj, jer samo jedna profesionalna lopta koja se proda u Evropi košta više nego cela mesečna plata pakistanskog radnika koji je napravi.
Biznis
14. PARTNERSTVO DOMAĆEG INVESTICIONOG FONDA I NIŠKOG PREDUZEĆA: Povezao ih preduzetnički duh
U Srbiji je još uvek retkost da domaći investicioni fond kupi udeo u vlasništvu lokalnog preduzeća, ali upravo to se dogodilo u Nišu. Susret u Naučnotehnološkom parku u ovom gradu između Dušana Šarkovića, osnivača i vlasnika preduzeća DMV, i Stefana Dobrića, investicionog menadžera fonda Adval Capital, nije bio slučajan. Kasnije se ispostavilo da je bio veoma koristan za obe strane, koje povezuje isti preduzetnički duh.
16. PREVOZ PUTNIKA AUTOBUSIMA U SRBIJI RAĐA NOVU ELITU MONOPOLISTA: Kako raste tajkun
Privatna firma za prevoz putnika Strela posle kupovine državne Laste planirala je da preotme i poslove GSP Beograd, ali je taj aranžman nedavno otkazan posle pobune radnika u ovom javnom preduzeću. U strukovnim udruženjima ocenjuju da svi imaju jednak pristup tržištu, pa ako monopoli postoje, nisu krivi prevoznici, nego vlast.
18. POSLOVANJE RENTAKAR INDUSTRIJE U SRBIJI: Škripi van sezone
Posao sa rentiranjem automobila u mnogim stvarima nalikuje turizmu – konkurencija na domaćem tržištu je ogromna, a većina prihoda se obezbeđuje tokom udarne letnje i zimske sezone. Zato pojedine rentakar agencije tokom „sušnog perioda“ u poslovnoj godini posežu i za kratkoročnim pozajmicama kako bi obezbedile likvidnost. Vlasnici ovih firmi se žale da troškovi poslovanja rastu mnogo više od cena najma automobila, pa neki od njih traže rešenja u dugoročnom iznajmljivanju vozila domaćim i stranim preduzećima.
Finansije
22. TROŠKOVI RADA OD KUĆE: Koliko košta posao „u pidžami“?
Rad od kuće je za poslodavce najčešće sinonim za „rad u pidžami“ i „hvatanje krivina“, a za zaposlene prilika da uštede vreme koje gube u prevozu ali i opasnost da se više ne zna šta je posao a šta kuća. Za razliku od ovih tema, u našoj javnosti se manje govori o tome koliki su troškovi rada od kuće i ko ih plaća? Srpsko zakonodavstvo je po ovom pitanju prilično zastarelo i stvara više problema nego što nudi mogućnosti za logična rešenja.
24. POSEBNA FINANSIJSKA USLUGA – ŠTEDNJA ZA MLADE: Kad vreme radi u korist dece
Nekada su roditelji, koji su to mogli, štedeli za školovanje i finansijsku sigurnost svoje dece uglavnom u bankama, a sada je sve više onih koji uz savete finansijskih stručnjaka traže mogućnosti da dobiju što veći prinos na tu štednju. Novina je i to da se sa štednjom za decu počinje već od njihovog rođenja, jer roditelji sve više razumeju da im u tome vreme može biti najveći saveznik.
26. INVESTITORSKO KOLEKCIONARSTVO U SRBIJI: Prinos na strast
Sve više ljudi u Srbiji kupuje predmete koje istovremeno doživljavaju kao ličnu strast i dugoročnu imovinu. Kolekcionari ne ulažu samo u umetnička dela, dijamante, luksuzne satove i oldatajmere, već i u vrhunske boce vina, pa čak i u retke primerke bele tehnike, reklamne table…
Temat – Priče o staklu
31. UZBUDLJIVA ISTORIJA STAKLA: Od vulkana do špijuna
Danas smo većinom skloni da staklo doživljavamo zdravo za gotovo, ali njegova istorija je bila toliko uzbudljiva i puna obrta, da je nadahnula i neka od najpoznatijih književnih i filmskih ostvarenja. Srbija se uključila u industrijsku proizvodnju stakla tek u 19. veku, a neki od preduzetnika pribegli su i industrijskoj špijunaži. Domaće staklo preživelo je dva svetska rata, ali ne i privatizacije početkom ovog veka, kada je preostala samo jedna fabrika koja je od 2022. godine u stranom vlasništvu.
34. INDUSTRIJA STAKLA U VREME GLOBALNE NESTABILNOSTI: Negde se fabrike gase, negde ustaju iz pepela
Višegodišnji potresi na svetskom tržištu uzdrmali su i staklarsku industriju, ali dok se u nekim državama poput Grčke staklare gase, Turska sa svojim proizvodima ulazi i u Evropu. Staklara u Paraćinu, koja je jedina preostala na domaćem tržištu, protiv sve oštrije konkurencije bori se modernizacijom proizvodnje i planira nova rešenja za efikasniju upotrebu energije, koja čini značajan deo troškova. Paraćinska fabrika bila bi konkurentnija kad bi u proizvodnji imala veći udeo reciklata, ali proces sakupljanja upotrebljenog stakla država još nije regulisala.
36. ZANATSKE I UMETNIČKE RADIONICE ZA IZRADU PREDMETA OD STAKLA: Iskustvo je najveća tajna zanata
Staklo je očaravajuće ali zahtevno i ne prašta greške, pokazuje iskustvo stvaralaca koji izrađuju različite predmete od ovog materijala, vitraže, skulpture, instalacije, nakit… Pored teškoća da se napravi finansijska kalkulacija koja neće biti na „staklenim nogama“, problem u ovom poslu je selektivno i škrto deljenje znanja, ali i sve veći generacijski jaz jer se staklarske škole zatvaraju širom sveta.
38. OBRAZOVANJE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU: Tajne starih majstora zamenio digitalni šegrt
Staklarska škola u Rogaškoj Slatini u Sloveniji danas je jedina obrazovna ustanova na teritoriji bivše Jugoslavije koja školuje kadrove specijalizovane za staklarsku industriju. Srbija više nema takvu školu, ali Srpska fabrika stakla i Mašinskoelektrotehnička škola u Paraćinu sarađuju na obrazovanju novih profila za potrebe industrije. Zahvaljujući inicijativi Kreativno staklo Srbije, nove generacije mogu da izučavaju stare tehnike nekadašnjih paraćinskih majstora kroz edukativnu igru „Digitalni staklarski šegrt“ i da ih ožive na potpuno nov način.
40. KREATIVNA RECIKLAŽA: Novi život staklenog otpada
Slabost tradicionalnih poslovnih modela reciklaže stakla je u tome što je za fabrike taj proces isplativ samo za obično, uglavnom ambalažno staklo i to pod uslovom da postoji organizovan sistem prikupljanja i sortiranja. Ali, što ne može industrija, mogu umetnici koji su razvili sopstvene tehnike kako da raznovrsnom staklenom otpadu udahnu novi život.
Intervju
42. MILOŠ PEŠIĆ, OSNIVAČ FONDACIJE 1% KOJA PODRŽAVA MLADE TALENTE: Ako svako izdvoji po malo, to može napraviti veliku promenu
„Jednom talentovanom detetu koje se bavi naukom potrebno je između 2.000 i 10.000 evra godišnje samo za učešće na najvećim međunarodnim takmičenjima. To je ogroman teret za roditelje, ali ne i za zajednicu ako svako izdvoji po malo. Jer mnogo malih doprinosa zajedno može da napravi veliku promenu“, ističe Miloš Pešić koji se posvetio podršci mladim talentovanim ljudima kako bi mogli da razvijaju ono najbolje u sebi i društvu oko sebe.
Skener
46. ALEKSANDAR MILANOVIĆ, EDUKATOR U ORGANIZACIJI SOS DEČIJA SELA SRBIJE: Odluke koje su mi promenile život
„Mladi sa kojima radim ne moraju ništa da kažu, dovoljni su pogled ili ćutanje da prepoznam šta ih muči. Trudim se da se osećaju prihvaćeno, da ih saslušam i da znaju da postoji neko ko ih razume. Da nisu sami. To je ono što je meni nekada najviše nedostajalo, pa verujem da je potrebno i njima“, kaže Aleksandar Milanović, uspešan student i edukator u organizaciji SOS Dečija sela Srbija, koji je ranije i sam dobio podršku ove humanitarne fondacije. Njegova borba za dostojanstven život, prvo svoj a potom i drugih ranjivih mladih ljudi, budi veliko poštovanje.
48. ZAŠTO SU ELEKTRONSKE KNJIGE I UDŽBENICI ISPLATIVIJI ZA SRBIJU: Papir, tehnologija, makaze
Dugoročno gledano, korišćenje elektronskih knjiga umesto štampanih podrazumeva niže troškove, lakše i brže promene sadržaja, veću dostupnost i znatno manji otpad. To ih čini posebno pogodnim u savremenom svetu, u kome se nauka ubrzano razvija, a stručna znanja i informacije se stalno ažuriraju.
Nove tehnologije
52. PODVODNO RAČUNARSTVO: Iz oblaka pod more
Geografija računarstva do sada je pratila ljude i gradove, ali razvoj veštačke inteligencije pomera glavne puteve što bliže prirodnim resursima. Neke od takvih potraga završavaju pod morem, poput prvih podvodnih data centara u svetu koji se koriste u komercijalne svrhe, a napravila ih je Kina.
Nauka
54. USPEŠNO OBAVLJANJE VIŠE POSLOVA U ISTO VREME: Poslovni mit van mozga
Očekivanja da zaposleni funkcioniše kao multipraktik i efikasno obavlja više zadataka istovremeno nailaze na prirodnu prepreku. Ljudski mozak nije u stanju da kvalitetno obrađuje dva složena zadatka uporedo, već preusmerava pažnju sa jednog na drugi. Posledica je da zaposleni ne završi nijedan od njih kako treba. Forsiranje multitaskinga na kraju se svodi na to da „mislimo široko a ne duboko“. A površnost je „kraljevski put“ u glupost.
Koktel
56. KAKO SU GRAĐANI ODBRANILI ALMAŠKI KRAJ U NOVOM SADU: Sve se može kad se komšije slože
Počelo je pobunom nekolicine građana protiv izgradnje saobraćajnice koja bi uništila Almaški kraj, najstariji deo Novog Sada koji je svojim nasleđem oblikovao identitet vojvođanske prestonice. Dve decenije kasnije, Udruženje građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ dobitnik je najznačajnijih evropskih priznanja i ističe se kao primer izuzetne građanske inicijative u odbrani kulturnog identiteta lokalne zajednice. Kako su u tome uspeli?
58. JEDAN OD NAJSTARIJIH FALSIFIKATA U BIBLIOTECI FIKTIVA: Lažni reporteri tokom Trojanskog rata
Današnji tvorci lažnih vesti u medijima i na društvenim mrežama nisu ni do kolena dvojici antičkih falsifikatora koji su lažirali izveštaje o Trojanskom ratu. Priča o „ratnim reporterima“, od kojih je jedan izveštavao na strani Grka a drugi na strani Trojanaca, predstavlja jedan od najfascinantnijih primera kada je reč o fabrikovanju istorijskih obmana.
Komunikacije
60. DA LI KOMPANIJE TREBA DA PRILAGOĐAVAJU SVOJ IDENTITET DRUŠTVENIM PROMENAMA: Odbačeno u javnosti, prihvaćeno na tržištu
Dok na internetu služi kao predmet podsmeha jer „liči na toster na točkovima“ i vređa osećanja „pravih muškaraca“, u stvarnom svetu svi primerci prvog električnog Ferarija rasprodati su do kraja 2027. godine. Ovaj paradoks otvara pitanje s kojim se danas suočavaju mnoge firme: da li im se više isplati da tvrdoglavo čuvaju identitet koji im je doneo uspeh, ili da ga prilagođavaju promenama u društvu?
Reprint
62. KAKO JE LEK ZA DECU POSTAO DROGA ZA RATNIKE: Podzemna imperija kaptagona
Kaptagon je prvobitno bio lek koji je napravljen u Nemačkoj i između ostalog se koristio za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod dece, ali je kasnije povučen sa tržišta jer se pokazalo da uzrokuje veliku zavisnost, halucinacije i konvulzije. Danas je to droga koja se ilegalno proizvodi na Bliskom istoku, najviše u Siriji, sa prihodima od preko 50 milijardi dolara godišnje. Kaptagon stiže u Evropu preko ruta u koje je uključena i Srbija, ali primarna tržišta su Nemačka i Holandija, gde sada niču i tajne laboratorije za proizvodnju ove sintetičke droge koja „diže iz mrtvih“.
Vremeplov
64. KAKO JE SKROMNI RUMUNSKI ČINOVNIK PORAZIO DRŽAVNE LUTRIJE U SVETU: Čovek koji je prevario verovatnoću
Siromašni rumunski računovođa Stefan Mandel ostao je upamćen kao čovek koji je ojadio državne lutrije širom sveta i to potpuno zakonito, koristeći osnovne principe matematike. Zajedničku istragu protiv njega pokrenuli su FBI, CIA i Interpol, ali slučaj je zatvoren bez ijedne optužnice. Mandelov sistem je bio toliko razoran, da su nadležni za igre na sreću morali da promene zakone.