Privredni rast bi rebalo da dostigne oko 3,2 odsto u 2026. godini i da ostane na sličnom nivou od približno tri odsto u 2027. godini pretežno podstaknut potrošnjom, navodi se u poslednjem Makroekonomskom pulsu koji objavljuje revizorska kompanija EY.
Ipak, u izveštaju Makroekonomski puls oni upozoravaju da će ovi izgledi za rast verovatno će biti izloženi brojnim domaćim i međunarodnim neizvesnostima.
Kao najveće neizvesnosti navode buduće ekonomske politike kao i sprovođenje nasleđenih projekata, „usred potpune promene političkog pejzaža u Srbiji nakon izbora u oktobru 2026“.
Ovo se pre svega odnosi na intenzitet javnih investicija povezanih sa EKSPO koje imaju uticaj na investicije, potrošnju, pa i pozitivan uticaj na izvoz usluga.
Osim toga, dinamika fiksalne ekspanzije putem povećanja plata, penzija i transfera verovatno će se održati i podržati dalji rast potrošnje domaćinstava.
Spoljno okruženje ostaje nestabilno. Ključne centralne banke podižu kamatne stope kako bi se izborile sa obnovljenim inflatornim pritiscima,dok privredni rast ostaje relativno slab kod ključnih trgovinskih i investicionih partnera Srbije, pre svega Italije i Nemačke.
Osim toga, na neizvesnot utiče i politička neizsvesnost u evropskim zemljama pošto se u narednom periodu očekuje niz izbornih ciklusa u članicama EU.
Na kraju, rizici povezani sa veštačkom inteligencijom deluju u oba smera. Tako bi preispitivanje profitabilnosti AI moglo da pogodi investicije i tržišta, dok bi brži rast produktivnosti mogao da podstakne rast, pre svega u IKT, ali i drugim sektorima.
Privredni rast u prvoj polovini ove godine ubrzao je na 3,5 odsto, pri čemu privatna potrošnja, koja je realno pvećana za 4,5 odsto, ostaje glavni pokretač celokupnog privrednog rasta.
Fiksne investicije su takođe povećane, što u velikoj meri odražava aktivnosti oko pripreme za predstojeći EKSPO, kao i povećane potrošnje za odbranu. Na drugoj strani je slab rast privatnih investicija, navodi se u Makroekonomskom pulsu.
„Državna potrošnja nastavila je da podstiče širi rast, kako snažnim rastom zarada u državnom sektoru, tako i nabavkom robe i usluga (povećanje od oko 1,2 milijarde evra međugodišnje), odražavajući sve veće oslanjanje Vlade na finansiranje privrednog rasta deficitom, što je omogućilo rast od gotovo četiri odsto međugodišnje u prvoj polovini 2026. godine“, zaključuje se u izveštaju.
Rast potrošnje podstiče rast plata i penzija, uz rast kredita. EY očekuje da će potrošnja ostati pokretač privrednog rasta do kraja ove i u narednoj godini.
Strane direktne investicije (SDI) stagniraju. Novi prilivi stranog vlasničkog kapitala značajno su usporili tokom 2025. i početkom 2026, pod uticajem globalnih neizvesnosti i slabljenja konkurentnosti Srbije.
Ulazne strane investicije dostigle su samo četiri odsto BDP-a u 2025. i svega 2,8 odsto BDP-a u prvih osam meseci 2026. godine, što je najniži nivo za više od jedne decenije.
Gledano po sektorima, ekonomsk rast je skoncentrisan u nekoliko oblasti. To je pre svega trgovina , koja je glavni pokretač rasta bruto dodate vrednosti zahvaljujući većoj potrošnji domaćinstava.
Finansijski sektor takođe snažno raste, kako se ocenjuje, verovatno podstaknut tražnjom domaćinstava za potrošačkim kreditima. IKT sektor nastavlja da pozitivno doprinosi ukupnom rastu, podstaknut spoljnom tražnjom.
Građevinarstvo je ponovo zabeležilo snažne stope rasta u drugom kvartalu 2026, kako investiciona aktivnost jača uoči EXPO-a 2027.
Poljoprivredna proizvodnja se poboljšava u odnosu na 2025, uglavnom zbog statističkih efekata, jer je sezona 2025. bila naročito loša, ali i zbog relativno obilnog roda voća i povrća ove godine.
S druge strane, industrija se umereno oporavlja, ali njen rast zavisi najviše od aktivnosti automobilskog sektora.
U izveštaju se ističe da zatvaranje i smanjivanje obima rada fabrika prerađivačke industrije koje intenzivno koriste radnu snagu dodatno smanjuje zaposlenost, dok IT sektor više ne nadoknađuje taj pad.
„Pogođeni slabijim porudžbinama evropske automobilske industrije i slabljenjem troškovne konkurentnosti usled rasta troškova rada, pojedini dobavljači automobilske industrije zatvorili su pogone (Leoni, Aptiv) ili smanjili broj zaposlenih (Yura, Johnson Electric). Istovremeno je rast zaposlenosti u IKT sektoru zastao, nakon otpuštanja u nekoliko IT kompanija (Ubisoft, Levi9, Zendesk, Lottomatica, Playstudios, Block)“, ukazuje se u izveštaju.
Istovremeno, minimalna zarada je porasla najbrže, za čak 17 odsto realno sredinom 2026. uz rast od 9,2 odsto u 2027.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay