Jedina poznata osiguravajuća polisa koja je pokrivala trup „Titanika“ tokom probnih plovidbi biće ponuđena na aukciji, više od jednog veka nakon što je osiguravač isplatio štetu za potonuće broda.
Jedini primerak osiguravajuće polise koja je pokrivala trup broda „Titanik“ tokom probnih plovidbi biće ponuđen na aukciji 21. novembra u gradu Devizes, u engleskoj grofoviji Viltšir.
Polisa je predviđala osiguranje čeličnog trupa broda u vrednosti od 100.000 dolara, kod kompanije Atlantic Mutual Insurance Company, jednog od glavnih osiguravača „Titanika“.
Ovaj dokument je potpisan 27. marta 1912. godine, samo 19 dana pre nego što je brod potonuo na svom prvom putovanju ka Njujorku, odnevši oko 1.500 života. Osigurana suma isplaćena je u roku od 30 dana od potonuća.
Polisa vredna 3,5 miliona dolara
Atlantic Mutual osnovan je u SAD 1838. godine, a sredinom 19. veka postao je najveća osiguravajuća kuća za pomorsko i opšte osiguranje u Severnoj Americi.
Njen klijent bila je kompanija Oceanic Steam Navigation Company, matična kompanija „Titanika“. Veruje se da je Atlantic Mutual obezbedio veće osiguravajuće pokriće za ovaj brod nego bilo koji drugi pojedinačni osiguravač u okviru konzorcijuma. Polisa je važila godinu dana, počev od 30. marta 1912, a njena osigurana vrednost danas bi iznosila oko 3,5 miliona dolara.
Posebno je zanimljiva rukom dopisana napomena kojom se precizira da osiguranje obuhvata i putovanje od Belfasta do Sautemptona, kao i rizike probnih plovidbi tokom tog puta.
Time je pokrićem obuhvaćena i isporuka broda do luke, pre nego što je „Titanik“ uopšte počeo da prevozi putnike. Upravo taj detalj čini polisu posebno retkim istorijskim dokumentom.
Od osiguravanja „Titanika“ do finansijskog sloma
Atlantic Mutual je decenijama bio jedan od značajnih američkih osiguravača, sa poslovanjem u više saveznih država, Kanadi i Velikoj Britaniji. Pored pomorskog osiguranja, kompanija se bavila osiguranjem imovine, automobila, odgovornosti preduzeća i povreda na radu. Imala je značajnu ulogu i u rešavanju odštetnih zahteva nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku.
Međutim, par godina kasnije kompanija je zapala u probleme zbog takozvanih long-tail osiguranja. Reč je o polisama kod kojih se štete prijavljuju i isplaćuju godinama, pa čak i decenijama nakon zaključenja ugovora. Posebno su problematična postala potraživanja iz osiguranja od odgovornosti i povreda na radu, uključujući slučajeve povezane sa azbestom i zagađenjem životne sredine.
Troškovi budućih odštetnih zahteva rasli su brže nego što je kompanija mogla da ih pokrije raspoloživim kapitalom. Atlantic Mutual je još 2004. počeo da smanjuje poslovanje i povlači se iz pojedinih segmenata osiguranja, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi pogoršanje finansijskog položaja.
Prema finansijskim podacima za 2009. godinu, obaveze kompanije premašivale su raspoloživi kapital za 25,1 milion dolara. Time je pala daleko ispod zakonskog minimuma potrebnog za obavljanje osiguravajuće delatnosti.
Regulator u Ohaju prvo joj je suspendovao dozvolu 15. marta 2010, a zatim je ukinuo 3. maja iste godine. I regulator u Arkanzasu suspendovao je dozvolu kompanije zbog neispunjavanja kapitalnih uslova.
Atlantic Mutual je tako nadživeo brojne krize i nastavio da posluje gotovo čitav vek nakon potonuća „Titanika“, ali nije uspeo da se izbori sa dugoročnim obavezama iz drugih vrsta osiguranja. Kompanija je 2011. godine završila u likvidaciji, pa će dokument koji svedoči o jednom od njenih najpoznatijih osiguravajućih poslova sada biti prodat kao istorijski raritet.
Izvor: BBC
Foto: njproductions, Depositphotos