Koliko novca su građani i privreda imali u Alta banci i šta je moglo da pođe po zlu

Građani, privreda i drugi klijenti Alta banke, poslednjeg dana juna ove godine u toj banci imali su položeno 172 milijarde dinara ili 1,47 milijardi evra kao depozite. To je novac koji bi trebalo da im bude namiren zbog oduzimanja dozvole za rad, ali s obzirom na to da su od ovog preseka prošla puna četiri meseca brojka je sigurno drugačija, posebno imajući u vidu da se sumnja da je deo ovog novca povučen prethodnih dana.

S druge strane, ovi klijenti, od Alta banke su povukli oko 105,8 milijardi dinara kredita ili nešto više od 900 miliona evra što bi u narednom periodu trebalo da bude naplaćeno i uračunato u stečajnu masu iz koje će se isplaćivati potraživanja.

Reč je o podacima iz izveštaja za II kvartal ove godine objavljenog na sajtu Narodne banke Srbije. Iz njih se može zaključiti da je u tom trenutku moglo da se govori o stabilnoj banci, konzervativnijeg pristupa u odnosu na konkurente. Tada je Alta raspolagala sa dovoljno novca i imala stabilnu strukturu finansiranja. Šta je moglo da pođe po zlu i dovede do oduzimanja dozvole za rad?

Nešto šira analiza ukazuje na razlike u pristupu Alta banke i vodećih banaka na domaćem tržištu.

Kada se uporede brojke o odobrenim kreditima i prikupljenim depozitima, vidi se da je udeo kredita u depozitima nešto manji od 62% (ranijih godina i značajno manje). Kod pet najvećih banaka na našem tržištu koje smo analizirali, ovaj udeo je (osim kod jedne) uglavnom mnogo veći (iznad 80-90%). To sugeriše da je Alta banka bila konzervativnija u plasiranju novca prikupljenog iz depozita u kredite.

Takođe, udeo plasiranih kredita u ukupnoj aktivi banke bio je nešto ispod 50%. Ponovo, kod banaka koje smo posmatrali i ovaj odnos je bio osetno veći odnosno više su kreditirale građane i privredu.

Osim toga, udeo gotovine u ukupnoj aktivi Alta banke bio je izrazito visok. Čak 83,5 milijardi dinara je ova banka na polovini 2026. imala u gotovini. Gotovina banke je snažno rasla iz godine u godinu, da bi dostigla vrhunac na kraju 2025. sa nešto više od 90 milijardi dinara.

Kada se gotovina uporedi sa ukupnom neto aktivom od 214 milijardi dinara vidi se da je to udeo od oko 39%. Kod najvećih banaka na tržištu ovaj udeo je tek od 15 do 21%. Odnosno, zanimljivo je da Alta nije mnogo zaostajala po pitanju novca koji je imala u apsolutnom iznosu posebno ako se ima u vidu koliko je bila manja.

Oni koji više polažu na stabilnost bankarskog sektora mogli bi da ocene ovo kao nešto što smanjuje profit, ali čuva sigurnost klijenata. S druge strane, kritičari bi ovakve podatke mogli da ocene i kao nastojanje da se novac čuva pre svega u vidu depozita ili na računu i da bude dostupniji. Odnosno, da postave pitanje da li je ovo u suštini bila banka ili svojevrsni sef.

Banke u Srbiji poslednjih godina žive zlatno doba profitabilnosti. Međutim, na osnovu podataka zvaničnog izveštaja Alta banke moglo bi se postaviti i pitanje da li je što veći profit bio primarni cilj.

Uz to, ove godine je on značajno manji u odnosu na isti period prošle. Dobitak na kraju prve polovine prošle godine bio je 1,22 milijarde dinara. U istom periodu ove godine bio je samo 244 miliona. Iako je prva polovina 2025. bila značajno uspešnija po ovom parametru u odnosu na prethodne, ipak je dobit iz prve polovine godine osetno manji i u odnosu na prva dva kvartala 2023. i 2024. – 886,5 miliona odnosno 402,4 miliona dinara.

Kako je objavio Đorđe Jevtić, urednik portala Bankarski monitor i bivši direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije, Alta banka je prošle godine bila među bankama sa najmanjim povraćajem na imovinu, kao i sa najmanjim povraćajem na kapital. Rezultat nije bio mnogo bolji ni prethodnih godina.

Po još jednom parametru Alta se izdvajala u odnosu na druge banke. Kod nje je neto prihod od naknada i provizija, recimo u poslednje dve godine, čak i blago premašivao neto prihod od kamata na plasirane kredite.

Što se može pripisati učešću Alte u menjačkim poslovima i naplati naknada i provizija od uplata koje su građani i privreda obavljali prema institucijama i državnim preduzećima za koje je ova banka obavljala promet.

Parametar koji svakako odskače u bilansu Alta banke u ovoj godini je veliki skok ostalih rashoda. Oni su u prva dva kvartala iznosili na 1,9 milijardi dinara. Za celu prošlu godinu bili su 2,6 milijardi, a u celoj 2024. i manji – 1,81 milijardu. I dvostruko veći nego u celoj 2023. kada su iznosili 934 miliona dinara.

U ostale rashode mogli bi se klasifikovati troškovi funkcionisanja banke odnosno administrativni troškovi, troškovi materijala, usluga i dr. To ne uključuje troškove zarada koji su bili nešto više od milijardu dinara. Ostaje pitanje zašto su ostali rashodi tako naglo ubrzali u ovoj godini.

Iz podataka se vidi da je na kraju prve polovine godine banka imala depozite klijenata od 1,47 milijardi evra. Zajedno sa drugim obavezama, brojka se penje na 1,6 milijardi.

S druge strane, u gotovini banka raspolaže sa 713 miliona evra.

Takođe, banka u kreditima klijentima koji nisu banke ima plasirano 904 miliona evra. Oni bi u narednom periodu trebalo da budu naplaćeni i da uđu u stečajnu masu iz koje bi se namirivali poverioci. I još 130 miliona je plasirano drugim bankama.

Akcijski kapital vlasnika je iznosio više od 192 miliona evra.

Ostaje pitanje, posebno u svetlu dosad objavljenih informacija, kako u ovom trenutku izgleda prava slika stanja. Deo novca je po svemu sudeći povučen što menja odnos ovih brojki, ali ostaje da stečajni upravnik utvrdi pravo stanje i da li ima dovoljno novca da svi budu namireni.

Iz ovakvih podataka moglo bi se zaključiti da je Alta imala dobar poslovni model jer je iz velike količine prikupljenog novca mogla da finansira poslove kreditiranja. To joj je smanjivalo potrebu zaduživanja kako bi obezbedila novac za dalji plasman.

Međutim, to otvara pitanje šta je moglo da pođe po zlu. U svetlu svih danas objavljenih informacija, posebno saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal, viceguvernera, ali i svedočenja zaposlenih, moglo bi se zaključiti da je ovu banku moglo da poremeti verovatno samo značajno povlačenje sredstava. Ko je to uradio i u kojem obimu trebalo bi da pokaže istraga.

Takođe, struktura onih koji su povukli novac mogla bi da pokaže i da li je ovo povlačenje novca i eventualna propast banke blisko povezano sa nedavno održanim izborima i promenom vlasti.