Termoelektrana-toplana Vinča, poznatija kao spalionica otpada, ima problem sa količinom smeća koje se dovozi u to postrojenje sa teritorije Beograda, piše Nova ekonomija.
Naime, pokazalo se da će raspoloživi prostor za odlaganje otpada koji je trebalo da bude dovoljan za narednih 25 do 30 godina biti popunjen već za 12 do 15 godina. Pored toga, zbog nerešene primarne selekcije otpada, u Vinču odlazi smeće lošeg kvaliteta i sve količine se spaljuju u skladu sa kapacitetom, umesto da se spaljuje samo onaj otpad koji ne može da se reciklira.
U brojkama to izgleda ovako – javno komunalno preduzeće Gradska čistoća je u 2022. godini dopremilo oko 625.000 tona komunalnog otpada, a u 2023. godini oko 635.000 tona, što predstavlja količine koje su oko 25 odsto više nego što je predviđeno Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu (510.000 tona godišnje).
Termoelektrana-toplana Vinča projektovana je za spaljivanje 340.000 tona otpada, dok je prema Ugovoru planirano da se na deponiju godišnje odlaže 170.000 tona komunalnog otpada, objašnjavaju iz kompanije „Beo Čista Energija“ koja vodi ovo postrojenje.
Reciklaža zakazala
„Količina otpada koji se deponuje je perspektivno trebalo da se smanjuje sa porastom stope izdvajanja otpada koji može ponovo da se iskoristi u lancu cirkularne ekonomije, ali su pozitivni efekti unapređenja infrastrukture za primarnu separaciju otpada i napora grada Beograda da sistemski unapredi poštovanja principa hijerarhije otpada i cirkularne ekonomije u senci značajno većih količina komunalnog otpada koje generišu stanovništvo Beograda i poslovne aktivnosti“, navode za Novu ekonomiju iz „Beo Čiste Energije“.
Tako je u toku prošle godine u fazi testiranja, Vinča spalila 146,5 hiljada tona komunalnog otpada, dok je na deponiju odloženo oko 490.000 tona.
Energija koja je proizvedena spaljivanjem, preusmerena je početkom marta u toplanu „Konjarnik“, kada je i počelo sa radom postrojenje za preuzimanje toplotne energije, tako da su se građani ovog dela Beograda ogrejali, kako je navedeno, „zelenom energijom“.
“Ovde je važno napomenuti da je preduslov za termičko tretiranje komunalnog otpada (spaljivanje) bio uspostavljanje ispravnog rada sistema za prečišćavanje dimnih gasova i da je tokom svih testiranja ovaj sistem bio u potpunosti funkcionalan odnosno da su emisije štetnih gasova u atmosferu bile uvek u opsegu dozvoljenih emisija”, naveli su iz ovog preduzeća.
Toplana „Konjarnik” je puštena u rad 1976. godine i njena ukupna instalirana snaga je 311 megavata, dok će preuzimanjem toplotne energije iz “spalionice” smeća u Vinči ova toplana ubuduće imati dodatnih 56,5 megavata toplotne energije.
Dobra ideja, loša izvedba
Grad Beograd je u septembru 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu na 25 godina sa japansko-francuskim konzorcijumom koji čine francuska Veolia, japanski ITOCHU i panevropski fond MARGUERITE iz Luksemburga. Tako je i nastalo preduzeće „Beo Čista Energija“ koje upravlja postrojenjem, a odgovorno je i za projektovanje, izgradnju, finansiranje i upravljanje novim centrom za upravljanje otpadom u Vinči.
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović rekao je za Novu ekonomiju da je prvobitni plan upravljanja otpadom u Beogradu 2010. godine bio zamišljen tako da trećina otpada odlazi na separaciju odnosno da se izdvoji kao reciklabilna, trećina da se pretvori u gorivo koje će se onda sagoreti i trećina da dolazi na deponiju.
Međutim, 2019. godine plan je morao da bude revidiran jer Grad Beograd plan primarne separacije otpada prema kojem građani sami treba da odvajaju otpad „nikada nije uspeo da sprovede“.
„Imali smo ideju 2010. godine da postrojenje za sagorevanje bude sagorevanje goriva iz otpada, a onda su međunarodnu konsultantni, koliko znam, izmenili malo predloge, jer su shvatili da otpad neće biti separisan i da će ne separisan ići na sagorevanje. To postrojenje sagoreva najvećim delom sav otpad, uglavnom kakav se i dostavi od strane Javno komunalnog preduzeća“, kazao je on.
Novi predlog za rešenje starog problema
„Beo Čista Energija analizira novonastalu situaciju i priprema predlog koji će biti uskoro predstavljen gradskim vlastima, a koji bi primarno trebalo da se bazira na izgradnji centra za reciklažu otpada i potencijalno još jedne termoelektrane-toplane na komunalni otpad u sastavu kompleksa deponije u Vinči“, naveli su iz kompanije.
Predlog će se, kako su dodali, u osnovi bazirati na povećanju izdvajanja komponenti iz komunalnog otpada koje se mogu ponovo iskoristiti u lancu cirkularne ekonomije, povećanju kapaciteta za termički tretman otpada i proizvodnji energije iz otpada, što bi omogućilo približavanje Beograda situaciji kada se „nula“ tona otpada odlaže na deponiju, a što je i krajnji cilj mnogobrojnih preporuka Evropske unije koje se odnose na postupanje sa otpadom i izgradnji cirkularne ekonomije.
Otpadne vode i dalje idu u Dunav
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović podsetio je da je konzorcijum koji je preuzeo deponiju u Vinči značajno remedirao staru deponiju, tako da će opasnosti od požara, zagađenja voda i zemljišta biti minimizirane.
Kako je kazao, deponija u Vinči, iz 70-ih godina, bila je jedna od najvećih nesanitarnih deponija na svetu, jedina takva u Evropi. Sada je ona zatvorena i prekrivena kako se otpad sa nje ne bi raznosio.
„Deponija u Vinči nije imala podlogu pa su procedne vode išle u Dunav. One će i dalje jednim delom to činiti, jer deponija nema foliju ispod a suviše je velika da bi se na njoj moglo bilo šta takvo uraditi“, kazao je Jovović.
Dodao je da je jako teško uvesti standarde ponašanja u lokalne zajednice, pošto to zahteva veliki trud ali i dosta sukoba jer je „građane potrebno naterati na neki red, što se radi i kaznama i propagandom i podsticajima“.
„Fabrike u Srbiji i dan danas čuvaju svoj opasni otpad ili u najgorem slučaju ga izvezu. Srbija je dva puta dobijala novac od Evropske komisije za postrojenje za opasni otpad, ali je taj projekat dva puta propao jer niko nije želeo to da radi. Mi bismo voleli da proizvodimo otpad, ali da ga neko drugi reši. U Evropi je i to bilo moguće do pre određenog vremena, ali sada to nije moguće jer Evropa iziskuje da svako sam reši svoj otpad“, rekao je on.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Nova ekonomija
Foto: Pexels, Pixabay