Jedna istraživačica stavila je u ambalaže za reciklažu GPS trakere i pratila njihovo kretanje na teritoriji Beograda. Taj mali eksperiment pokazao je da flaša nije otišla u postrojenje za separaciju otpada u Višnjičkoj ulici, već na gradsku deponiju u Vinči, piše Nova ekonomija.
„Proces prikupljanja i transporta reciklabila se vrši putem namenskih transportnih vozila sa lokacije prikupljanja do reciklažnog centra – Pogona za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina na dalji tretman sortiranja i baliranja“, tvrdi Gradska čistoća iz Beograda, a prenosi portal Klima 101.
Sekundarna separacija na teritoriji Beograda jedino se vrši u sortirnici u Višnjičkoj ulici i to je kako se navodi potvrđeno u telefonskom razgovoru sa Pogonom Gradske čistoće Čukarica.
Zato iznenađuje podatak do kojeg je došla jedna beogradska ekološkinja – da je GPS traker koji je postavila u ambalažu za recikiranje vrlo brzo završio na Vinčanskoj deponiji.
Drugi traker bio je postavljen na flašu kisele vode. On je prešao neočekivano veliki put. „Prva tri dana obilazio je centar Beograda i odlazio do deponije u Vinči nekoliko puta, nijednom se ne približivši sortirnici u Višnjičkoj ulici – a prelazio bi i preko 100 kilometara dnevno“, kaže u svom tekstu Jelena Kozbašić, koja je i sprovela ovaj eksperiment.
Problem sa kantama, ali ne i kontejnerima
Ona dodaje da se u eksperimentu skoncentrisala na male ulične kante za reciklabile koje su se poslednjih godina odomaćile na mnogim raskrsnicama širom prestonice, pre svega zato što su pristupačne, česte i Beograđani usputno bacaju otpad u njih.
„Sudbina moje flaše možda bi bila sasvim drugačija da sam je ubacila u reciklažni kontejner koji se nalazi u sklopu reciklažnih ostrva“, dodaje autorka ekserimenta.
Kako ona kaže, za razliku od kanti, reciklažni kontejneri i ostrva su ređi prizor i u njih građani namenski razdvajaju otpad. U plave posude ide karton, u žute plastika, a u sive metal. Tu su i reciklažna zvona za staklo.
I građani imaju odgovornost
Kako tvrdi ekspert za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović, u ovom slučaju deluje kao da nije poštovana procedura sakupljanja i odvoženja.
„Mali napredak se registruje, ali nedovoljno. U suštini i dalje živimo u smeću, a ako nastavimo ovako ugušićemo se u njemu. Bukvalno. Najveći broj aktivnosti koji se promoviše i uvodi je sveden na ‘šarene kante’ koje se postavljaju ili dele građanima u svrhu primarne selekcije, ali dublje od toga se često ne ide“, dodaje Stojinović.
Stojinović insistira na tome da i građani svoju odgovornost u upravljanju otpadom treba ozbiljno da shvate.
„Osnovna stvar koju građani mogu da urade je da se pridržavaju uputstava za razdvajanje koje su dobili i izbegavaju greške koje mogu da utiču na kvalitet materijala u kantama“, kaže Stojinović.
Takođe, kako objašnjava, građanima treba da bude jasno kako je celokupan sistem upravljanja otpadom zasnovan na ekonomiji troška.
„Svaka greška u razdvajanju otpada i svaka kontaminacija otpada namenjenog za reciklažu automatski smanjuje vrednost materijala ali i povećava troškove njegove ekstrakcije iz celokupne mase, što naravno u velikoj meri utiče na rad svih operatera u lancu“, dodaje Stojinović.
Drugim rečima, jedna pogrešno odložena pelena ima kapacitet da kontaminira mnogo veću količinu reciklabilnog materijala.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: bakhrom_media, Pixabay