Teško da prođe dan da ne čujemo od zvaničnika da je Srbija prošle godine bila među zemljama sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi.
Ono što se retko može čuti je i da smo u prošloj godini imali rast cena među najvišim u Evropi. Nalazimo se u maloj grupi zemalja, sa Belgijom, Hrvatskom, Estonijom i Severnom Makedonijom sa inflacijom većom od četiri odsto u 2024.
Prošle godine prosečna inflacija je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 4,6 odsto. Za toliko su cene tokom 2024. u proseku bile veće nego u 2023. godini, prema indeksu potrošačkih cena. U decembru je godišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, ne mrdajući sa te kote još od jula.
To se nalazi blizu gornje granice koridora koji cilja Narodna banka, ali bazna inflacija, ona iz koje se isključe cene hrane, duvana i energije, koje ne zavise toliko od monetarne politike, je na 5,3 odsto. Poprilično iznad cilja.
Neko bi rekao da je inflacija od četiri i kusur procenata i nije nešto. Posebno oni koji su pregurali devedesete i sećaju se da se rast cena izražavao u stotinama i hiljadama procenata.
Ali ako pogledamo poslednje četiri godine, otkada je počeo rast cena nakon dužeg perioda veoma niske inflacije, ukupna inflacija iznosila je 36,5 odsto. Za toliko su proizvodi iz potrošačke korpe skuplji nego pre četiri godine, u proseku.
U početku to je bio problem koji je došao spolja. Izalazak iz korone u kojoj su države nemilice davale novac kako bi sprečile recesiju, doveo je do rasta tražnje, a s druge strane, prekidi u lancu snabdevanja između istoka i zapada doveli su do smanjenja ponude robe. Kada uz to dodamo energetsku krizu, započetu pre 2022. ali višestruko pojačanu ratom u Ukrajini, dobili smo spoljni inflatorni šok.
Građani vraćaju kroz inflatorni porez
U Srbiji prvo smo imali poskupljenje hrane, a onda i energije, kada je država ukinula zamrzavanja cene gasa i struje.
U prošloj godini, na red su došle komunalije. Ka se pogleda korpa proizvoda i usluga RZS-a, najviše su pokupele poštanske usluge, čak 52,5 odsto, odnošenje smeća 26,5 odsto i prevoz železnicom 23,8 odsto. Sve su to usluge koje kontroliše država.
Odavno je nestao izgovor u vidu uvozne inflacije i veće neko vreme cene uvoznih proizvoda se zapravo smanjuju. Inflacija je sada opet samo naša, posejana raskalašnim budžetskim davanjima od 2020. do 2022. godine, a zalivana daljim budžetskim deficitima, davanjima i povećanjima plata.
To što je država delila pare šakom i kapom građani vraćaju kroz inflatorni porez.
Jer „inflacija umanjuje našu kupovnu moć – što je rast cena veći, to manje proizvoda i usluga možemo kupiti za istu svotu novca“.
Kada god nam obećaju neke pare, posebno ako one deluju kao poklon, znajte da ćemo ih vratiti kroz inflatorni porez, a koštaće nas verovatno i više nego što smo dobili.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay