Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o strukturi preduzeća u Srbiji za 2024. godinu otkrivaju dubok jaz između brojnosti privrednih subjekata i njihove stvarne ekonomske snage.
Dok domaćom privredom apsolutno dominiraju mikro preduzeća, najveći deo novostvorene vrednosti generiše izrazito mali broj velikih kompanija.
Ova disproporcija oslikava ključne strukturne karakteristike domaće ekonomije, gde kvantitet ne podrazumeva nužno i ekonomsku moć.
Armija „malih“
Analiza pokazuje da od ukupno 113.161 preduzeća obuhvaćenih istraživanjem, čak 96.706 pripada kategoriji mikro preduzeća, sa do devet zaposlenih.
U dokumentu se precizira da je u 2024. godini bilo „96.706 mikro (85,5%), 12.814 malih (11,3%), 2.967 srednjih (2,6%) i 674 velikih preduzeća (0,6%)“.
Nasuprot armiji malih, stoji svega 674 velika preduzeća, koja čine manje od jednog procenta ukupnog broja firmi.
Posmatrano po delatnostima, privredna mapa je najgušće ispunjena firmama iz uslužnog sektora.
„Najveće učešće u ukupnom broju preduzeća imale su delatnosti trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (28,1%), zatim prerađivačka industrija (13,9%) i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (13,9%)“, navodi se u izveštaju.
Ekonomska snaga u rukama velikih sistema
Kada se, međutim, umesto broja firmi pogleda jedan od ključnih pokazatelj ekonomske snage, bruto dodata vrednost (BDV), slika se dramatično menja.
Iako najmanje brojna, velika preduzeća su pravi „motori srpske privrede“, stvarajući gotovo polovinu ukupne nove vrednosti.
Prema podacima, bruto dodatu vrednost stvara 10,9% mikro preduzeća, 17,% malih, 22,7% srednjih i 49,5% velikih.
Ovaj podatak jasno ilustruje da 85 odsto najbrojnijih, mikro preduzeća, doprinosi sa svega desetinu ukupne nove vrednosti, dok 0,6 odsto najvećih kompanija stvara skoro polovinu.
Gledano po sektorima, najveći doprinos daju industrija i usluge.
„Najznačajnije učešće u BDV-u, na nivou Republike Srbije, ostvarila su preduzeća iz prerađivačke industrije (25,6%), trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (17,3%), informisanja i komunikacija (13,0%)“, ističe se u dokumentu.
Strukturni izazovi
Ovakva struktura ukazuje na privredu sa dve brzine: sa jedne strane je široka, ali nisko produktivna baza mikro i malih preduzeća, a sa druge uski sloj visoko produktivnih velikih sistema o kojima u velikoj meri zavisi ukupan ekonomski rezultat.
U zaključku dokumenta, statističari ipak naglašavaju nezamenjivu ulogu manjih firmi.
„Mikro, mala i srednja preduzeća smatraju se jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost“, navodi se u analizi.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay