Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, iz jula ove godine, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,3 milijarde evra srpskog duga. Odmah iza su vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima. Kod njih je 7,1 milijarda evra, stoji u izveštaju Uprave za javni dug. Na trećem mestu poverilaca, pak, nalaze se poslovne banke. Krediti poslovnih banaka državi, prema ovim podacima, iznosili su 4,3 milijarde evra.
Samo pet godina ranije, tačnije u julu 2020. godine ti krediti iznosili su manje od 200 miliona evra. Preciznije država je bankama dugovala 198 miliona evra. I one nisu bile ni na spisku prvih 10 poverilaca.
Forbes Srbija analizirao je promene koje su se desile na listi poverilaca od 2020. kada je počela pandemija a nešto kasnije i poslednji globalni inflatorni talas koji je poskupeo novac i suzio izvore finansiranja duga. Krediti su postali znatno nepovoljniji, a lista poverilaca je poprimila drugačiji oblik u poređenju sa godinama u kojima je novac bio jeftin.
Ove promenjene okolnosti, međutim, nisu doprinele manjem zaduživanju Srbije poslednjih godina. Naprotiv, investicioni talas doneo je rast javnog duga sa 26,9 milijardi evra koliko je iznosio u 2020. na 38,5 milijardi koliko je trenutno. Lista poverilaca, pak, znatno je izmenjena.
Od Poštanske uzeto više od milijardu evra
Za poslednjih nešto više od godinu dana samo banka Poštanska štedionica pozajmila je državi više od milijardu evra. Da je ova banka postala najveći državni kreditor, Forbes Srbija pisao je još decembra prošle godine. Osim toga, i druge poslovne banke na domaćem bankarskom tržištu sve češće postaju adrese donosioca odluka u Nemanjinoj 11. Krediti za krupne infrastrukturne projekte, autoputeve, uključujući i EXPO ili Nacionalni stadion dodeljivale su i neke poslovne banke koje ovde posluju, a u privatnom su vlasništvu.
I uprkos upozorenjima kontrolora javnih finansija da je zaduživanje kod poslovnih banaka po pravilu skuplje od onoga kod nekih međunarodnih kreditora, očigledno je vlasti lakše i jednostavnije da se zadužuje kod komercijalnih banaka. Ili, pak, one najlakše pristaju da državi pozajme novac.
Tako su, prema podacima Uprave za javni dug, krediti poslovnih banaka bili 2020. nešto manji od 200 miliona, a danas su gotovo 4,3 milijarde evra, što je povećanje veće od 2.000%.
Poređenja radi, u 2021. bili su 285 miliona evra, ali i dalje banke nisu bile na listi 10 najvećih poverilaca države. Godinu dana kasnije oni su iznosili 712 miliona, da bi se u 2023. popeli na više od dve milijarde. Za poslednje dve godine u odnosu na taj period su udvostručeni.
Najnepovoljnije zaduživanje
U analizi javnih investicija i njihovog uticaja na ukupnu ekonomiju, Fiskalni savet je svojevremeno upozorio da je ovo najnepovoljniji vid zaduživanja. Tačnije, najskuplji.
Podsetimo, oni su izračunali da je država između novembra 2020. i juna 2023. godine ugovorila pet zajmova za dva putna pravca Dunavsku magistralu i put Ruma – Šabac – Loznica.
„Ukupna vrednost tih kredita je više od 600 miliona evra, a uobičajena kamatna stopa je između osam i devet odsto. Dakle, kamatne stope na ove zajmove su znatno iznad nivoa ostalih kredita za izgradnju putne infrastrukture“, navodeno je u pomenutoj analizi.
U Fiskalnom savetu naveli su i da su ti krediti mahom odobravani u dinarima, a stopa prinosa na državne obveznice emitovane u dinarima trenutno je dva do 2,5 puta viša od stope za obveznice emitovane u evrima sa istim periodom dospeća.
„Pritom, ovi izvori finansiranja su bili uglavnom interventnog karaktera. Ti zajmovi nisu primarni izbor, već se njima pribegavalo nakon što se planovi finansiranja iz drugih izvora nisu ostvarili, a radovi na tim deonicama su već bili u toku. Na sve to povlačeni su u razdoblju veoma nepovoljnih opštih uslova na tržištu zajmova, što je uzrokovalo visoke kamatne marže. Na kraju, imajući u vidu da se projektuje inflacija od oko tri odsto u srednjem roku, ove dinarske kredite, sa kamatnim stopama između osam i devet odsto, ne možemo oceniti kao povoljne“, navode u ovoj instituciji.
Takav vid zaduživanja je nastavljen, pa je avgusta prošle godine država kod komercijalnih banaka uzela dodatnih 330 miliona evra za ove i neke druge infrastrukturne projekte.
U vrhu liste poverilaca i kineska banka i strane vlade
I dug Srbije kineskoj Export import banci narastao je prilično za poslednjih šest godina. Prema podacima Uprave za javni dug, on je u julu 2019. iznosio tek nešto više od milijardu evra, dok je šest godina kasnije njegova vrednost 2,87 milijardi evra.
Na spisku velikih poverilaca su i strane vlade. Ipak, njihov iznos u poslednjih pet godina ostao je praktično nepromenjen. Naime, i u 2020. i u ovoj godini krediti stranih vlada iznosili su 2,8 milijardi evra. Najveću vrednost imali su, pokazuje ova analiza, u julu 2023. kada su dostigli 3,33 milijarde evra.
Kupci obveznica najveći poverioci
Srbija svoj dug finansira u najvećoj meri emisijom evro ili dinarskih obveznica. Podaci o javnom drugu pokazuju da su trenutno najznačajniji poverioci upravo kupci evroobveznica u čijim rukama je srpski dug u vrednosti od 10,3 milijarde evra.
To je više nego dvostruki rast u poređenju sa 2020. Tada je u rukama kupaca ovih obveznica bilo 4,9 milijardi evra. Analiza pokazuje da su se one u poslednjih pet godina povećavale između 1,5 i dve milijarde evra u proseku.
Na drugom mestu trenutno su kupci državnih dugoročnih hartija u dinarima. Kod njih je 7,1 milijarda evra srpskog javnog duga. Pet godina ranije to je bilo 7,6 milijardi.
Ostali poverioci
Na spisku poverilaca su i međunarodne kreditne institucije poput Međunarodne banke za obnovu i razvoj, EBRD-a, EIB-a, Nemačke razvojne banke… Ipak izloženost je daleko manja u poređenju sa onima koji prednjače na spisku poverilaca Srbije.
Dug Međunarodnom monetarnom fondu trenutno iznosi 2,3 milijarde evra. Samo pet godina ranije bio je manji od pola milijarde.
Srbija duguje i Pariskom klubu. Ovog jula taj iznos je bio 299 miliona, ali je pre pet godina iznosio 900 miliona evra.
Izvor: Forbes
Foto: Merio, Pixabay