Od 1. januara 2026. godine u Srbiji bi trebalo da počne primena novog Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kojim se prvi put uvodi plaćanje poreza na emisije ugljen-dioksida, azot-suboksida i perfluorougljenika.
Kako piše eKapija, cilj ovog zakona, čiji je nacrt trenutno na javnoj raspravi, je da podstakne industriju i energetski sektor na smanjenje emisija i prelazak na čistije tehnologije.
Prema Nacrtu zakona, obveznici poreza biće pravna lica i preduzetnici koji su obavezni da poseduju dozvolu za emisiju GHG, a deluju u oblastima kao što su: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, proizvodnja cementa, proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, proizvodnja aluminijuma i proizvodnja električne energije.
Četi evra po toni CO₂
Porez će se obračunavati po stopi od četiri evra po toni emitovanog CO₂, odnosno po toni CO₂ ekvivalenta za druge gasove. Obračunata osnovica biće razlika između ukupne emisije i referentne, koja predstavlja količinu neizbežnih emisija i zavisi od vrste proizvodnog procesa.
Kompanije iz sektora proizvodnje električne energije koje najveći deo svojih prihoda ostvaruju iz te delatnosti moći će da koriste poreski kredit u visini do 20% uloženih sredstava u mere koje doprinose smanjenju emisija CO₂, poput ulaganja u efikasnije tehnologije, prelazak na obnovljive izvore energije ili modernizaciju opreme. Ovaj kredit ne može premašiti 80% ukupne poreske obaveze.
Zakon predviđa i dodatne podsticaje za dekarbonizaciju, koji će se dodeljivati iz budžeta Republike Srbije za projekte koji doprinose energetskoj tranziciji, razvoju obnovljivih izvora, inovativnih niskougljeničnih tehnologija, kao i za podršku pravednoj tranziciji i zaštiti ugroženih domaćinstava.
Podzakonski akti koji će bliže urediti sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 180 dana od dana njegovog stupanja na snagu, a primena celokupnog sistema oporezivanja očekuje se od 1. januara 2026. godine.
Izvor: eKapija
Foto: Kanenori, Pixabay