Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard obrazložila je nove korake ka jačanju međunarodne uloge evra u svetlu promenjenih geopolitičkih okolnosti.
Lagard je svoj nastup započela konstatacijom da je „znak koliko se naš svet promenio to što centralni bankar govori na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o lancima snabdevanja“ i našalila se da bi pre deset godina to izgledalo kao greška ali da „danas svi u ovoj prostoriji prepoznaju da je trgovina u istoj meri bezbednosno pitanje koliko i ekonomsko“, piše Nedeljnik.
Prema njenim rečima, ekonomska međuzavisnost se značajno produbila poslednjih decenija, stvarajući zamršene mreže prekograničnih trgovinskih tokova. Međutim, takva povezanost nosi i nove rizike. „Tamo gde se to nekada smatralo izvorom stabilnosti, sada je izvor ranjivosti: na globalne poremećaje poput pandemije i na namerno pretvaranje zavisnosti u oružje“, naglasila je Lagard.
Novi globalni okvir za likvidnost u evrima
Kako bi odgovorila na ove izazove, ECB je odlučila da unapredi svoj EUREP mehanizam, čineći ga trajnim i dostupnim centralnim bankama širom sveta od trećeg kvartala 2026. godine.
Ovaj sistem omogućava stranim centralnim bankama pristup likvidnosti u evrima u zamenu za visokokvalitetne hartije od vrednosti.
Naime, sa novim limitom od 50 milijardi evra, ECB nudi stalnu podršku međunarodnim partnerima, pod uslovom da ispunjavaju standarde borbe protiv pranja novca i da nisu pod međunarodnim sankcijama.
Lagard je istakla da „ECB mora biti spremna za promenljivije okruženje“. Objašnjavajući važnost ovog mehanizma, ona je navela da „moramo izbeći situaciju u kojoj taj stres pokreće paničnu rasprodaju hartija od vrednosti nominovanih u evrima na globalnim tržištima finansiranja, što bi moglo ometati prenos (efekata) naše monetarne politike“.
Novi okvir predviđa da će pristup biti omogućen po automatizmu svim centralnim bankama koje ispunjavaju kriterijume, čime se obezbeđuje brzina i fleksibilnost u reagovanju na tržišne poremećaje.
Jačanje međunarodne uloge evra
Odluka da se ovaj mehanizam proširi na globalni nivo ima za cilj da podstakne strane investitore i banke da češće koriste evro u svojim transakcijama.
Lagard je objasnila da ovakva podrška direktno utiče na stabilnost jer „dostupnost zajmodavca u krajnjoj instanci za centralne banke širom sveta povećava sigurnost za investiranje, pozajmljivanje i trgovinu u evrima, znajući da će pristup biti obezbeđen tokom tržišnih poremećaja“.
Predsednica ECB je takođe upozorila na rizike prevelikog oslanjanja na dosadašnje trgovinske obrasce, uz napomenu da „partneri od poverenja ne ostaju uvek takvi“. Zbog toga je za Evropu od suštinske važnosti da izgradi sopstvenu snagu i postane pouzdan finansijski stub za svoje međunarodne partnere, naročito u sektorima koji su od strateškog značaja.
Evropska bezbednost kroz finansijsku stabilnost
Zaključujući svoje obraćanje u Minhenu, Lagard je poručila da se uloga centralne banke ne može posmatrati odvojeno od opšte bezbednosti kontinenta.
„U svetu u kojem su zavisnosti u lancu snabdevanja postale bezbednosne ranjivosti, Evropa mora biti izvor stabilnosti – za nas same i za naše partnere“, rekla je ona. Takav pristup redefinisanju finansijske arhitekture nije samo tehnička mera monetarne politike već je, prema njenim rečima, strateški potez koji treba da osigura dugoročnu otpornost evrozone.
„To je deo evropske bezbednosti“, zaključila je Lagard uz poruku da upravo na taj način „ECB igra svoju ulogu“.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Markus Winkler, Unsplash