Akcionarsko društvo „Politika“ izglasalo je na Skupštini 22. aprila Odluku o povećanju kapitala, što je svojevrsni početak kraja finansijskog restrukturiranja ove kompanije na osnovu Unapred pripremljenog plana (UPPR).
„Politika AD“, inače, odavno više nije izdavač istoimenog dnevnog lista, a izašla je i iz vlasničke strukture preduzeća „Politika Novine i Magazini“, pošto je njen udeo kupila firma „Media 026“ iz sela Vučak kod Smedereva, piše Nedeljnik.
Ko je hteo akcije a ko novac?
Ipak, ovom akcionarskom društvu ostali su različiti krediti i potraživanja koje godinama pokušava da „raščisti“, a upravo to bi trebalo da omogući Odluka sa nedavno održane Skupštine.
Usvojenim dokumentom predviđeno je da „Politika AD“ izda 39,69 miliona običnih akcija radi povećanja osnovnog kapitala. Odlukom je takođe precizirano da jedna akcija ima vrednost od 100 dinara, pa je tako u suštini postavljena formula za konvertovanje duga u kapital kompanije.
Međutim, neki poverioci mogli su da biraju između 2 varijante – da im se dug konvertuje u akcije (Opcija 1) ili da se naplate u novcu, ali za 10 godina, i to uz 2 godine grejs perioda i kamate (Opcija 2) – i evo kako su glasali.
Prema odredbama iz samog Plana reorganizacije, ukoliko poverilac prilikom glasanja ne izabere izričito jednu od opcija, automatski mu se dodeljuje „Opcija 1“, odnosno pretvaranje duga u akcije kompanije.
Ovu opciju je pred sudom izričito potvrdilo samo „Dunav osiguranje“, dok su predstavnici Elektroprivrede Srbije (EPS), Fonda za razvoj, Elektrodistribucije Srbije i Agencije za osiguranje depozita samo glasali za usvajanje plana, čime su po sili dokumenta prihvatili nove akcije.
Jedini poverilac koji je zvanično odbio akcije bila je NLB Komercijalna banka. U zapisniku Privrednog suda stoji da je ova banka glasala za usvajanje plana, ali isključivo uz odabir „Opcije 2“, čime je svoj dug od preko 1,5 milijardi dinara osigurala kroz naplatu u novcu na deset godina.
Sa druge strane, protiv Plana reorganizacije glasala je nemačka kompanija Funke Medien Beteiligungs, zatim JKP „Beogradske elektrane“ i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Ipak, zakon propisuje da odluka većine u okviru iste klase obavezuje sve poverioce. Tako je ogromna glasačka snaga države preglasala „nezadovoljne“, pa su nemačko i beogradska preduzeća prinuđeni da, uprkos svom protivljenju, prihvate plan i svoja potraživanja namire isključivo kroz preuzimanje akcija „Politike AD“.
EPS na vrhu liste najvećih akcionara
Elektroprivreda Srbije (EPS) na osnovu tako postavljenih parametara u UPPR-u postaje najveći pojedinačni akcionar sa 19,34% ukupnog kapitala.
Prema spiskovima iz Plana reorganizacije, ovo javno preduzeće je u trećoj i četvrtoj klasi poverilaca imalo potraživanja u ukupnom iznosu od 955,92 miliona dinara, što im je donelo ogroman broj novih akcija. EPS, inače, odavno najavljuje konverziju duga u akcije u okviru svojih spiskova najvećih dužnika.
Republika Srbija, koja potražuje sredstva preko Poreske uprave i Ministarstva finansija, za dugovanja iskazana u iznosu od 282,02 miliona dinara uvećava svoj vlasnički udeo na 10,10% kapitala.
Konverzija dugova izbacila je u prvi plan i potpuno nove državne akcionare. Fond za razvoj Republike Srbije, sa potraživanjima od 399,11 miliona dinara „osvaja“ 7,42% udela. Elektrodistribucija Srbije, koja do sada nije imala vlasništvo u preduzeću, pretvoriće svoj dug od 355,51 miliona dinara u akcije i postaje vlasnik 6,61% kompanije.
Među novim velikim akcionarima sada su i Dunav osiguranje, sa dugom od 197,21 miliona dinara koji se pretvara u 3,67% vlasništva, i Agencija za osiguranje depozita, čijih 176,37 miliona dinara potraživanja donosi 3,28% učešća u kapitalu.
SA druge strane, NLB Komercijalna banka, čije potraživanje iznosi čak 1,52 milijarde dinara, odlučila se za „Opciju 2“, što znači da će naplatiti potraživanje kroz dugoročni kredit i i ne ulazi u spisak suvlasnika „Politike AD“. Da je odabrala akcije, bila bi daleko najveći akcionar sa nešto više od 33% udela u kapitalu.
Ko ispada a ko stiže među 10 najvećih akcionara?
Zbog emitovanja skoro 40 miliona novih akcija, oni koji nisu potraživali naplatu dugova pretrpeće drastičan pad procentualnog udela u kapitalu, iako zadržavaju isti broj akcija.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), koji je pre reorganizacije držao skoro 30% „Politike AD“ i bio njen najveći vlasnik, sada pada na skromnih 7,71% ukupnog kapitala.
Slična sudbina zadesiće i Akcionarski fond, koji će „pasti“ na 2,63%, Republički fond za zdravstveno osiguranje sa 2,62%, kao i Grad Beograd, čiji će vlasnički udeo pasti na 2,06%.
Za razliku od njih, strani poverilac Funke Medien Beteiligungs iz Nemačke, sa potraživanjem od 330,23 miliona dinara, uprkos tome što je glasao protiv plana po sili zakona dobija 6,14% akcija u zamenu za nenaplaćeni dug i postaje jedan od 10 najvećih akcionara.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay