Privreda Srbije se samo za poslednji mesec zadužila dodatnih 345 miliona evra kod domaćih banaka (tačnije inostranih koje dominiraju ovdašnjim tržištem), i podigla ukupan nivo dugova po kreditima na nešto preko 21 milijardu evra, pokazuju podaci iz redovnog mesečnog izveštaja Udruženja banaka Srbije (UBS), piše BizSrbija.
U tom dužničkom rastu podizanjem letvice prednjačili su preduzetnici koji su svoj dug podigli na 836 miliona evra – 15% više nego što je bio pre godinu dana. Kompanije su svom dugu dodale 12,5% i sad duguju 20,2 milijarde. Ukupan rast zaduženja privrede je time 12,3%.
Sa tih +345 miliona evra, od čega se 337 miliona odnosi na kompanije, postignut je rekord u ovoj godini. Za godinu dana to daje 2,36 milijardi evra novog duga
Kao razlog ovoliko velikog trenda zaduživanja ne mogu se navesti povoljniji uslovi na tržištu, bar ne u celosti. Takođe, razlog nije ni velik investicioni zamah, jer podaci kazuju da se mnogo više para uzima održavanje posla, tj. za obrtna sredstva, nego za ulaganje u budućnost – investicije.
Kod kamata, situacija je takva da njihovo kretanje zavisi od toga u kojoj se valuti kredit uzima. Iako je kurs dinar prema evru praktično fiksan (evro je u martu bio veći za 0,2% nego godinu dana ranije), banke su kamatne stope na kredite u dinarima povećale. Tako je mikro preduzeće moglo da dobije dinarski kredit u martu (poslednji mesec za koji je NBS dala podatke) po prosečnoj stopi od 8,02% a veliko po 6,28%. Godinu dana ranije one su bile 7,47% i 6,07%, odnosno ukupno za privredu oko 0,45 procentnih poena manje.
Kod kredita vezanih za evro, situacija je obrnuta. Kamata za mikro-preduzeća je sada 4,96% a bila je 5,33%, dok su velika mogla da se zaduže po 4,46% umesto 4,86 kolika je topa bila godinu dana ranije. Ukupno, pad stopa je 0,58 procentnih poena.
Srećom u ovo slučaju, iznos koji srpska privreda uzima u domaćoj valuti je mnogo manji nego onaj koji uzima u evrima – 34 naprema 83 milijarde dinara.
Zašto se kamate kod komercijalnih kredita privredi ovako kreću, znaju samo ovdašnji bankari. Razlog za smanjenje kamata u evrima je logično –kamatne stope ECB (posredno referentna za srpske kredite u evrima) je početkom marta 2025. godine bila 2,75% a godinu dana kasnije 2%. To je pratio (ne baš „pomno“) i euribor, kako cena po kojoj novac međusobno pozajmljuju banke, pa je u pomenutih dvanaest meseci stigao sa 2,5% na 2% (6M).
Krediti u dinarima „ostaju misterija“, jer tu Narodna banka Srbije nije menjala referentnu kamatnu stopu od septembra 2024 godine (5,75%), a belibor (srpski, tj dinarski pandan euriboru) je i u martu 2025 i u martu ove godine bio na oko 4,7%.
Rast zaduženja ne bi bio veliko pitanje kada bi njegova struktura bila nešto drugačija od aktuelne. A ova je takva da preduzeća mnogo više novca uzimaju za obrtan sredstva nego kao investicione kredite. Tako su, na primer, velika preduzeća u martu uzela vrednost evrokredita od 219 miliona evra za podmirivanje potreba tekućeg poslovanja a 39 miliona za investicije – odnos 5,6 u korist potrošnje.
U decembru je taj odnos bio 1,34, tj. 348 miliona za obratna sredstva naspram 260 za investicije a za celu 2025. godinu 2,49, odnosno 2,71 milijardi naspram 1,09 milijardi evra.