Da li je produženje radnog veka u Srbiji realno?

U Srbiji živi više od 1,6 miliona penzionera, a za veliki broj njih penzija predstavlja jedini izvor prihoda, koji često nije dovoljan da pokrije sve troškove. Dok cene hrane, lekova i računa rastu, pitanje kvalitetnog života u trećem dobu postaje jedna od najvažnijih društvenih tema.

Država u međuvremenu najavljuje nove mere pomoći i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje bi, kako se očekuje, trebalo da unaprede položaj najstarijih građana.

Govoreći o položaju penzionera u Srbiji, Nadežda Satarić iz Udruženja penzionera „Amity“ istakla je da se o penzionerima ne može govoriti kao o jedinstvenoj grupi, jer njihove životne okolnosti značajno variraju. Kako je objasnila, kvalitet života zavisi od godina, mesta stanovanja, zdravstvenog i materijalnog statusa, ali i od toga da li žive sami ili uz podršku porodice, odnosno potomaka.

Ona je posebno ukazala na podatak da više od polovine penzionera u Srbiji prima penziju manju od 50.000 dinara.

„Ispod 50.000 dinara penziju trenutno prima 862.000 penzionera. To je više od polovine penzionera. Za njih ja ne bih mogla da kažem da žive jako dobro“, navela je ona.

Satarićeva je ocenila da najveći broj starijih građana živi veoma skromno i svakodnevno pravi prioritete kako bi uspeo da pokrije osnovne troškove.

„Važno mu je da od one penzije koju dobije plati prvo račune, a ti računi nisu mali danas. Kada to poplaća, onda razmišlja koje lekove mora da kupi, jer su lekovi sve skuplji“, rekla je ona

Miloš Grabundžija predsednik Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost“ je rekao da se penzioneri Sindikatu najčešće obraćaju zbog finansijskih problema, ali i zbog penalizacije prevremenog odlaska u penziju.

Prema podacima koje je izneo, čak 1,6 miliona penzionera u Srbiji prima penziju manju od prosečne, odnosno manje od 56.000 dinara. Istovremeno, više od pola miliona najstarijih građana – tačnije 504.632 penzionera – ima mesečna primanja niža od 45.000 dinara, zbog čega bi upravo oni trebalo da budu obuhvaćeni najavljenim merama socijalne zaštite države.

Grabundžija je ocenio da prosečna penzija danas nije dovoljna ni za samca, ali ni za domaćinstva u kojima žive dva penzionera. Kako je naveo, posebno su ugroženi korisnici porodičnih penzija, čija su primanja dodatno manja.

Prema njegovim rečima, posebno su pogođeni oni koji su otišli u prevremenu penziju nakon izmena zakona iz 2014. godine.

„Najviše se žale na ekonomski momenat, ali i na penalizaciju koja je uvedena kada neko ode u prevremenu penziju“, istakao je Grabundžija.

Produženje radnog veka „očekivano“

Na pitanje o pomeranju starosne granice za odlazak žena u penziju, Nadežda Satarić ocenila je da je reč o reformi koja je odavno usvojena i koja prati trendove produženja životnog veka u Evropi, ali je upozorila da Srbija ipak ne može da se poredi sa razvijenijim evropskim državama.

Kako je objasnila, zemlje poput Danske ili Švedske već razmatraju odlazak u penziju sa 67 ili čak 70 godina, ali su uslovi života i životni standard u tim državama drugačiji. Satarićeva je podsetila i na demografske probleme, odlazak mladih iz zemlje i činjenicu da sve manje zaposlenih izdržava sve veći broj penzionera. Ipak, istakla je da dodatno produžavanje radnog veka u Srbiji ne bi bilo realno za veliki broj zanimanja.

„Treba da radiš četrdeset godina, a da primaš penziju desetak godina. Mislim da niti je to pošteno, niti je humano“, poručila je Satarićeva.

Kao primer navela je poslove koji zahtevaju svakodnevni fizički napor i veliku koncentraciju, poput rada vaspitačica sa malom decom, ocenjujući da ljudi u poznim godinama često više ne mogu da izdrže takav tempo rada.

Sindikat traži povećanje najnižih penzija

Govoreći o obračunu penzija, Grabundžija je rekao da problem nije u samoj matematici obračuna, već u metodologiji koja se godinama primenjuje i koja, prema njegovim rečima, nije uspela da sačuva kupovnu moć penzionera. On je podsetio da je Sindikat još pre nekoliko godina tražio da se svim penzionerima sa primanjima ispod proseka penzije povećaju makar do nivoa najniže penzije.

Posebno se osvrnuo na period od 2014. do 2018. godine, kada su penzije bile zamrznute i smanjivane, ocenjujući da posledice tog perioda penzioneri osećaju i danas, uprkos kasnijim povećanjima.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay