Od kada je Klaudija Šejnbaum predsednica Meksika broj ubistava u toj zemlji smanjen je za 46%, kao i broj drugih krivičnih dela povezanih sa kriminalom. Sve to se desilo u kratkom periodu od septembra 2024. do maja 2026. godine.
Maj ove godine je u Meksiku proglašen mesecom sa najmanjim brojem ubistava u više od decenije. Poređenja radi, u septembru 2024. ubijano je 86,9 osoba na dnevnom nivou a u maju 2026. „samo“ 47,3 osoba. Ova ubistva većinom su povezivana sa kriminalom, odnosno pretežno su bila rezultat obračuna narko kartela.
No, u navedenom periodu u 28 od 32 meksičke savezne države zabeležen je pad kriminala. Kada se uporede prvih pet meseci 2025. i isti period 2026. godine vidi se da su otmice smanjene za 32,1 odsto, nasilne pljačke prevoznika za 25,7 odsto, nasilne krađe vozila za 23,4 odsto, nasilne pljačke ukupno za 16,5 odsto, pljačke poslovnih objekata za 13,8 odsto, pljačke pešaka za 9,3 odsto, ubistva žena (femicidi) za 9,1 odsto, namerne povrede vatrenim oružjem za 7,9 odsto, a iznude za 5,2 odsto.
Ko je zaslužan za pad kriminala?
Predsednica Šejnbaum pripisala je ove rezultate boljoj koordinaciji saveznih bezbednosnih institucija i angažovanju 120.000 pripadnika Nacionalne garde pod komandom koje su raspoređene širom zemlje, a posebno u regionima najviše pogođenim kriminalom.
Osetno je unapređen obaveštajni rad a pored toga bolje su povezani policija, vojska i tužilaštva, što je rezultiralo masovnim hapšenjima pripadnika organizovanog kriminala, zaplenama oružja i droge, i gašenjem ilegalnih laboratorija za proizvodnju narkotika. Od početka mandata Klaudije Šejnbaum uhapšeno je više od 56.000 osoba povezanih sa kriminalnim aktivnostima, zaplenjeno je preko 29.000 komada oružja i uništeno više od 2.400 ilegalnih laboratorija za proizvodnju droge.
U februaru ove godine ubijen je El Menčo, vođa CJNG-a, najjačeg kartela u Meksiku, o čemu su pisali i naši mediji. Prethodno je oslabljen čuveni kartel Sinaloa, prvo time što je, za vreme prethodnih vlasti, uhapšen njegov vođa El Čapo, a zatim i još jedan lider. To je prouzrokovalo borbe za vlast unutar kartela koje su iscrpele njegove ljudske i finansijske resurse. Usledila su hapšenja vođa i operativaca pod vođstvom nove predsednice, kao i zaplene oružja, laboratorija i imovine.
Ekonomski trošak ili dobitak?
Uz sve ove napore i realne rezulate ostvarene u borbi protiv kriminala, njegov ekonomski trošak je u 2025. iznosio oko 11% BDP-a odnosno približno 220 milijardi dolara, bar prema proceni organizacije Institute for Economics & Peace. U taj iznos ulaze ubistva, šteta koju uzrokuje organizovani kriminal, ali i troškovi angažovanja policije i vojske, privatnog obezbeđenja, izgubljene produktivnosti i drugih indirektnih troškova.
Da bi smanjila nasilje koje uzrokuje divljanje narko kartela po zemlji, država je u prošloj godini potrošila 728 milijardi pezosa odnosno 42 milijarde dolara. Međutim, ovaj trošak već se isplaćuje, što kroz smanjen broj žrtava, što kroz očekivani ekonomski oporavak Meksika koji bi mogao da se desi u skorijoj budućnosti. Naime, zemlje u kojima se smanje nasilje i organizovani kriminal obično beleže rast produktivnosti i pad emigracije, rast poverenja investitora, otvaranje novih preduzeća, oporavak turizma i slično.
Izvor: TeleSUR
Foto: Phtorxp, Pixabay