Tokom prethodne decenije finansijske institucije širom sveta intenzivno su ulagale u digitalizaciju poslovanja. Banke su modernizovale korisničke interfejse, razvijale mobilne platforme, automatizovale pojedine procese i ubrzavale prelazak ka digitalnim kanalima komunikacije i poslovanja. Međutim, uprkos značajnim investicijama, veliki broj institucija nastavio je da funkcioniše na fragmentisanoj infrastrukturi, složenim operativnim modelima i zastarelim sistemima koji su često ostajali skriveni iza savremenog digitalnog korisničkog iskustva.
Prema Deloitteovom “FSI Predictions 2026” izveštaju, sektor finansijskih usluga danas ulazi u novu fazu transformacije koju Deloitte opisuje kao „structural reinvention“, odnosno strukturnu reinvenciju poslovanja. Reč je o značajno dubljoj promeni od klasične digitalizacije ili optimizacije troškova. Umesto postepenog unapređenja postojećih procesa, finansijske institucije sve više redefinišu samu osnovu svojih operativnih modela i način na koji funkcionišu.
Ova transformacija dolazi u trenutku kada se sektor suočava sa kombinacijom višestrukih pritisaka. Očekivanja klijenata nastavljaju da rastu, dok digitalno iskustvo postaje personalizovanije, jednostavnije i brže. Istovremeno, regulatorni zahtevi ostaju izuzetno kompleksni, naročito u oblastima operativne otpornosti, sajber bezbednosti, upravljanja rizicima i transparentnosti poslovanja. Paralelno sa tim, konkurentski pritisak dodatno raste usled razvoja fintech kompanija, novih modela finansijskih usluga i alternativnih infrastruktura za plaćanje.
U takvom okruženju tradicionalni programi smanjenja troškova više nisu dovoljni. Tokom prethodnih godina banke su se fokusirale pre svega na povećanje efikasnosti kroz optimizaciju procesa, smanjenje operativnih troškova, konsolidaciju sistema i automatizaciju repetitivnih aktivnosti. Iako su takve inicijative donele određene rezultate, one uglavnom nisu rešavale dublje strukturne izazove ugrađene u same operativne modele finansijskih institucija.
Naredna faza transformacije podrazumeva mnogo fundamentalnije promene. Finansijske institucije počinju da redizajniraju način na koji se proizvodi razvijaju, kako se transakcije obrađuju i kako se donose poslovne odluke. Operativna osnova poslovanja postaje inteligentnija, više zasnovana na podacima i sve autonomnija.
Jedna od ključnih promena koje Deloitte identifikuje jeste razvoj takozvanih AI-native proizvoda i usluga. U prethodnoj fazi digitalne transformacije veštačka inteligencija uglavnom je korišćena kao alat za podršku odnosno za unapređenje korisničkog servisa, otkrivanje prevara, optimizaciju marketinga ili automatizaciju pojedinačnih procesa. Međutim, novi trend podrazumeva da AI postaje sastavni deo samih bankarskih proizvoda i operativnih funkcija.
Veštačka inteligencija više ne predstavlja samo dodatni alat za podršku poslovnim procesima, već postaje deo same operativne infrastrukture finansijskih institucija. Drugim rečima, AI se postepeno ugrađuje u samu osnovu načina na koji finansijske organizacije razvijaju proizvode, upravljaju rizicima i donose poslovne odluke.
Ovakav pristup menja i način na koji institucije posmatraju transformaciju poslovanja. Umesto da tehnologiju tretiraju kao dodatni sloj postojećim strukturama, organizacije sve češće redefinišu svoje operativne modele oko inteligentnih sistema sposobnih za donošenje odluka u realnom vremenu, prediktivnu analitiku, automatizovano izvršavanje procesa i kontinuiranu optimizaciju poslovanja.
Deloitte posebno ističe da bi AI-native proizvodi mogli značajno da redefinišu institucionalno bankarstvo u oblastima kao što su upravljanje likvidnošću, sistemi za inteligentno usmeravanje platnih transakcija, kontinuirano praćenje kreditnog rizika i automatizovana obrada dokumentacije. Reč je o rešenjima u kojima veštačka inteligencija nije dodatna funkcionalnost, već centralni mehanizam oko kojeg je proizvod izgrađen.
Istovremeno, izveštaj ukazuje i na potrebu modernizacije infrastrukture za plaćanja. Novi modeli zasnovani na digitalnoj imovini, blockchain tehnologijama i savremenim platnim infrastrukturama postepeno menjaju način na koji se novac kreće kroz finansijski sistem. Iako regulatorni okviri i dalje evoluiraju, pravac razvoja postaje sve jasniji.
Tradicionalni platni sistemi često se oslanjaju na složene posredničke strukture, spore procese obračuna i realizacije transakcija, kao i visoke transakcione troškove. Nove digitalne infrastrukture imaju potencijal da smanje operativna opterećenja i omoguće fleksibilnije, brže i efikasnije finansijske transakcije.
Za banke ovo predstavlja istovremeno i priliku i izazov. Institucije koje uspešno modernizuju svoje operativne i platne kapacitete mogu otvoriti prostor za nove poslovne modele, unapređenje korisničkog iskustva i jačanje konkurentske pozicije. Sa druge strane, organizacije koje ostanu vezane za zastarele sisteme rizikuju gubitak agilnosti u trenutku kada tržišna očekivanja nastavljaju ubrzano da se menjaju.
Najvažnije promene više se ne dešavaju samo na nivou korisničkog interfejsa i digitalnih kanala komunikacije. Suštinske transformacije odvijaju se unutar same operativne osnove finansijskih institucija. Zastareli sistemi i manuelni procesi koji su godinama ograničavali skalabilnost poslovanja postepeno ustupaju mesto infrastrukturama zasnovanim na cloud tehnologijama, inteligentnoj automatizaciji i integrisanim arhitekturama podataka.
Ovaj proces posebno je važan imajući u vidu da veliki broj finansijskih institucija i dalje funkcioniše kroz fragmentisane tehnološke ekosisteme nastale kao posledica višegodišnjih spajanja, regulatornih prilagođavanja i parcijalnih modernizacija. Rezultat su često duplirani procesi, nekonzistentni podaci i operativni silosi koji usporavaju donošenje odluka i povećavaju operativne rizike.
Koncept strukturne reinvencije upravo pokušava da adresira ove dublje neefikasnosti. Umesto dodavanja novih digitalnih slojeva na postojeće sisteme, finansijske institucije sve više preispituju samu arhitekturu svojih operativnih modela.
Ovakva promena odražava i širi pomak u strateškim prioritetima sektora. Tokom perioda povećane ekonomske neizvesnosti, rasta kamatnih stopa i regulatornih pritisaka, fokus velikog broja institucija bio je prvenstveno na otpornosti poslovanja, očuvanju kapitala i kontroli troškova. Transformacija se uglavnom opravdavala kroz kratkoročne uštede i povećanje produktivnosti.
Danas, međutim, vodeće finansijske institucije sve više posmatraju transformaciju kao pokretača budućeg rasta. Inteligentni operativni modeli mogu omogućiti brži razvoj proizvoda, personalizovanije usluge, unapređeno upravljanje rizicima i efikasnije korišćenje podataka. U tom kontekstu modernizacija više nije samo pitanje optimizacije troškova, već stvaranja fleksibilnosti neophodne za budući razvoj poslovanja.
Ipak, Deloitte naglašava da strukturna reinvencija neće biti brz niti jednostavan proces. Ona zahteva značajne investicije, organizacione promene, regulatorno usklađivanje i visok nivo upravljačke zrelosti. Finansijske institucije moraće da pronađu balans između inovacija i operativne otpornosti, uz očuvanje poverenja, transparentnosti i adekvatnog upravljanja rizicima u sve automatizovanijem okruženju.
Implikacije za menadžment timove su značajne. Lideri više ne donose samo tehnološke odluke — oni redefinišu buduće operativne temelje svojih organizacija. Pitanja upravljanja podacima, upravljanja modelima veštačke inteligencije, sajber otpornosti, međusobne povezanosti sistema i transformacije radne snage postaju centralna strateška pitanja finansijskog sektora.
Deloitte FSI Predictions 2026 jasno ukazuje da sektor finansijskih usluga ulazi u novu fazu razvoja koja prevazilazi klasičnu digitalizaciju. Institucije koje budu uspešne u narednom periodu verovatno neće biti one koje najbrže automatizuju procese ili najagresivnije smanjuju troškove, već one koje budu sposobne da izgrade inteligentne, skalabilne i prilagodljive operativne modele.
Upravo zbog toga naredna faza transformacije finansijskog sektora neće biti definisana samo novim digitalnim kanalima ili pojedinačnim inovacionim inicijativama. Ona će biti određena sposobnošću finansijskih institucija da redefinišu infrastrukturu, sisteme i operativne modele koji čine samu osnovu savremenih finansijskih usluga.
Autor Jelena Čvorović, direktorka Sektor za reviziju, Deloitte
Foto: Depositphotos