Zamislite da gotovo svaka osoba na Zemlji neprestano kuva šolje čaja – danju i noću, po jednu svake sekunde – i svaku od njih prosipa u more.
Zvuči apsurdno. Ipak, ovo je slikovit prikaz promena koje se danas dešavaju našoj planeti. Naime, iako globalno zagrevanje najčešće doživljavamo kroz sve topliji vazduh i rekordne toplotne talase, atmosfera je zapravo samo sporedni deo priče, koji najviše primećujemo zato što u njoj živimo. Mnogo važnije je to što okeani apsorbuju oko 90% viška toplote koja se zadržava na Zemljinoj površini.
Količina te toplote iz godine u godinu meri se sve preciznije pomoću mreže satelita i instrumenata postavljenih u okeanima. Kineski klimatolog Liđing Čeng i njegove kolege objedinili su podatke za 2021. godinu i izračunali da su okeani tada apsorbovali oko 15 zetadžula energije.
Šta ta jedinica zapravo znači?
Jedan zetadžul predstavlja jedinicu sa 21 nulom iza broja jedan, što je veoma teško zamisliti. Pojam postaje još apstraktniji kada se uporedi sa običnim džulom odnosno količinom energije potrebnom da se 0,239 grama vode zagreje za jedan stepen Celzijusa.
Zato naučnici često koriste poređenja. Jedno od najpoznatijih kaže da je 15 zetadžula jednako energiji sedam atomskih bombi veličine one bačene na Hirošimu koje eksplodiraju svake sekunde. To jeste upečatljiva slika, ali većini ljudi ipak veoma daleka.
Zato su autori ovog poređenja odlučili da upotrebe nešto mnogo svakodnevnije – šolju čaja.
Šta se „krčka“ u okeanima?
Za zagrevanje jedne šolje čaja potrebno je oko 100.000 džula energije. Kada se 15 zetadžula podeli tom vrednošću, a zatim i brojem sekundi u godini, dobija se da su okeani tokom 2021. apsorbovali energiju jednaku 4,8 milijardi vrelih šolja čaja svake sekunde.
Autori su čak predložili i novu, neformalnu jedinicu. Po uzoru na prefiks „giga“, koji označava milijardu, nazvali su je gigamug u sekundi (GMug/s). Prema toj meri, okeani su 2021. godine apsorbovali 4,8 GMug/s.
Poređenje postaje još upečatljivije kada se zna da je ukupna energija koju čovečanstvo potroši tokom cele godine iz svih izvora znatno manja: nešto više od pola zetadžula, odnosno oko 0,2 milijarde šolja čaja u sekundi prema ovoj novoj jedinici.
Ako skuvate jednu šolju čaja koristeći energiju dobijenu iz fosilnih goriva, ugljen-dioksid koji se pri tome oslobodi dugoročno doprinosi zadržavanju toplote jednake energiji još najmanje desetak vrelih šolja čaja koje završavaju u okeanu.
Okeani danas upijaju još više toplote
Globalno zagrevanje nije stalo posle 2021. godine, naprotiv, ubrzava se. Razlog je pre svega rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Tome doprinosi i čistiji vazduh, koji propušta više Sunčeve svetlosti, ali i potencijalno smanjenje oblačnosti usled zagrevanja koje omogućava da Zemlja apsorbuje još više toplote. To je primer tzv. pozitivne povratne sprege – zagrevanje izaziva promene koje dovode do dodatnog zagrevanja.
Najnovije analize pokazuju da su okeani tokom 2025. godine apsorbovali oko 23 zetadžula dodatne energije. To je približno 50% više nego 2021. godine, iako na konačnu vrednost utiču prirodne oscilacije i određena merenja imaju marginu greške.
Prevedeno na „jezik čaja“, to znači da okeani danas svake sekunde apsorbuju energiju jednaku 7,6 milijardi vrelih šolja čaja. Drugim rečima, gotovo svaki stanovnik planete mogao bi svake sekunde da skuva po jednu šolju čaja i sipa je u more, i tek tada bismo dobili predstavu o količini toplote koju okeani danas upijaju.
Ta dodatna toplota posledica je više od bilion tona ugljen-dioksida, uz druge gasove sa efektom staklene bašte, koje je čovečanstvo ispustilo u atmosferu otkako je pre oko dva veka počelo masovno da koristi fosilna goriva. Ona podiže nivo mora, izaziva morske toplotne talase i ubrzava topljenje polarnih ledenih pokrivača.
Poređenje sa šoljama čaja samo je jedan način da se dočara razmera problema – Zemlja iz godine u godinu apsorbuje sve više toplote. To je važno imati na umu u trenutku kada se obećanja država o dostizanju klimatske neutralnosti sve češće odlažu, ublažavaju ili zaboravljaju, dok ulaganja u fosilna goriva i dalje rastu.
Izvor: The Conversation
Ilustracija: ChatGPT