Projektno sufinasiranje sve manje služi ostvarivanju javnog interesa, a sve više postaje mehanizam za raspodelu javnog novca unapred favorizovanom krugu medija i izdavača, zaključak je danas predstavljene analize projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u ovoj godini.
Članica Udruženja novinara Srbije (UNS) Kristina Kovač Nastić rekla je da je ova godina najdrastičiniji primer obesmišljavanja projektnog sufinansiranja od njegovog uvođenja 2015. godine, navodeći da je ponovo najveći iznos u većini lokalnih samoprava dodeljen provladinim medijima, dok su kritički mediji ostali bez podrške ili im je dat višestruko manji iznos.
„Sistem ne samo da je propustio da ostvari svrhu zbog koje je osnovan – ostvarivanje interesa, već se sasvim udaljio od nje“, rekla je Kristina Kovač Nastić, dodajući da je u ovoj godini za projektno sufinansiranje medija, do danas, na svim nivoima, izdvojeno 1,933 milijarde dinara, dok je prošle godine izdvojeno oko 200 miliona manje.
Kada je reč o rezultatima konkursa, ona je rekla da su profesionalni mediji prošli najgore do sada, kao i da nijedan projekat UNS, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Lokal pres i Asocijacije medija nije podržan. Novac nije dodeljen ni Sindikatu novinara Srbije, ni Savetu za štampu.
Najviše sredstava dobili su Zona plus Niš, Radio-televizija Vranje, Radio-televizija Pančevo, Novosadska televizija, Vranjska plus, Radio-televizija Novi Pazar, Kruševac i druge.
Govoreći o konkursnom ciklusu ovde godine, Kristina Kovač Nastić je navela da su do 1. marta – zakonskog roka za raspisivanje konkursa, konkurse raspisali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i 123 od 168 lokalnih samuprava.
Do 24. avgusta konkurse su raspisale 144 lokalne samouprave, dok Vrbas i Gadžin Han nisu, a u četiri lokalne samouprave je istekao zakonski rok za donošenje rešenja o raspodeli sredstava, dok je na pet kasnije raspisanih konkursa postupak u toku.
Problemi od formiranja registra kandidata do JSI
„U njemu je nemoguće uporediti bilo kakve podatke. Nemoguće je utvrditi kada se dokumenti objavljuju. Dokumenti se antidatiraju, datumi raspisivanja konkursa se antidatiraju“, rekla je ona.
Kada je reč o kandidatima za članove komisije, ona je navela da je u registru bilo 38 samostalnih kandidata i 72 predstavnika udruženja, dodajući da je ukupno 26 kandidata imalo 100 poena – 18 predstavnika udruženja i sedam samostalnih kandidata.
Među predstavnicima udruženja, kandidate sa maksimalnih 100 poena imali su Savez udruženja „Asocijacija Radio-televizija Srbije“ (tri), Profesionalno udruženja novinara Srbije (tri), Udruženje Plej (tri), Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (dva), Društvo novinara Vojvodine (tri), Udruženje elektronskih medija Komnet (dva), UNS (jedan) i Medijska zajednica Srbije (1).
„I možemo i sami da zaključimo da su ovde, osim ovog jednog kandidata UNS, sve to predstavnici nekih novoosnovanih novinarskih i medijskih udruženja, čija je jedina svrha svih ovih godina da kandiduju članove komisije, ništa drugo“, kazala je Kristina Kovač Nastić.
Isti kandidati u velikom broju komisija
Problem je, kako je navela, bio i sastav konkursnih komisija, jer se isti kandidati pojavljuju u velikom broju komisija.
Prema analizi, samostalni kandidat Valentin Mik bio je član u 20 komisija, samostalna kandidatkinja Jasmina Mijajlović takođe u 20 komisija, kao i predstavnik ComNeta Miloš Lazić.
Ona je navela kao problem i naknade članovima komisije, koje se kreću od 5.000 do 70.000 dinara, dodajući da su udruženja u preporukama upućenim Ministarstvu zatražili da se one ujednače.
Rečeno je i da su ANEM, UNS, NUNS, Lokal Pres, Asocijacija medija predložila i predala Ministarstvu preporuke za izmenu procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koje se tiču rada Komisije – sastav, izbor i sprečavanje koncentracije uticaja, transparentnosti procesa odlučivanja, otvorenog pristupa podacima JIS, valjang kriterijuma za bodovanje, evaluacije sprovedenih projekata, kao i sprečavanja sukoba interesa.
Analiza je nastala u okviru projekta ANEM „Participativno praćenje realizacije procesa sufinansiranja projekata“ koji je podržalo holandsko Ministarstvo spoljnih poslova kroz program MATRA.