Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi – Srbija na začelju

Konkretan iznos se, međutim, jako razlikuje od zemlje do zemlje, a snažan korektiv predstavlja kupovna moć stanovnika neke države, piše Frankfurter rundšau (FR).

Luksemburg ima najviši prag koji označava bogato domaćinstvo, sa ukupnim primanjima od čak 175.000 evra neto godišnje, u Norveškoj je to 117.139 evra, a u Danskoj 105.365 evra.

Na samom začelju sa srazmerno niskim pragom za ulazak u društvo dobrostojećih su Turska, (19.000 evra), Srbija (20.518 evra) i Rumunija (25.117 evra).

Međutim, kupovna moć u pojedinim zemljama u potpunosti menja sliku, piše FR, pozivajući se na raspoložive podatke statističke agencije EU Eurostat i sopstvenu analizu.
U Nemačkoj prag bogatstva za tročlano domaćinstvo znače primanja od 93.000 evra neto godišnje, čime je ona na sedmom mestu.

Ipak, bogati Nemci za životne troškove imaju na raspolaganju više novaca od inače nominalno bogatijih Danaca ili Holanđana, što ih stavlja na četvrto mesto.

Sa druge strane, u Turskoj primanja od 19.000 evra godišnje zbog niskih cena odgovaraju u evropskom proseku iznosu od oko 46.000 evra. Ipak, na začelju su i po kupovnoj moći Srbija, čijih 20.518 evra odgovara kupovnoj moći od 30.000 evra, Slovačka (31.000 evra) i Mađarska (33.000 evra).

Savetnica za upravljanje bogatstvom Maksin Šnajder izjavila je za FR da se „bogatstvo ne meri samo po primanjima, nego i po tome koliko se sa njima može postići“.

„Ako ekonomske razlike ostanu ovako velike, Evropa na duže staze neće moći da razvije zajedničko poimanje blagostanja“, ocenila je Šnajder.