Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije „besplatan novac“, jer svaka potrošnja mora biti plaćena, a ceh će na kraju platiti najsiromašniji, upozorava ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković u razgovoru za Insajder.
Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta rebalans budžeta za 2026. godinu i zakon kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima, vredan ukupno 980,6 miliona evra. Vlast taj potez predstavlja kao rezultat većih prihoda od očekivanih i dokaz stabilnosti javnih finansija.
Kroz ovu meru penzionerima će, u zavisnosti od visine penzije, biti isplaćeno 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, korisnicima dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka po 25.000 dinara, dok će borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobiti 10.000 dinara. Punoletnim građanima koji nisu stekli status nosioca prava u okviru besplatnih akcija namenjeno je po 6.000 dinara.
Rebalansom su ukupni prihodi i primanja budžeta povećani za 112,4 milijarde dinara, na 2.527,2 milijarde, dok su rashodi i izdaci planirani na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije predviđeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno oko sedam odsto BDP-a, dok projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a.
Fiskalni savet, međutim, upozorava na povećanje fiskalnog deficita i ocenjuje da dodatna državna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske. Paket pomoći stiže i u trenutku kada su najavljeni novi izbori, pa se postavlja pitanje njegove ekonomske održivosti i dugoročne cene ovakve politike.
„Nema besplatnog ručka“
Šuković kaže da u ekonomiji „nema besplatnog ručka“ i da svaka potrošnja dela nacionalnog proizvoda u nekom trenutku mora biti plaćena, a pitanje je samo ko će snositi trošak.
„Neka preraspodela je neminovna, ali ovde više nije u pitanju ekonomija, već politika“, smatra on.
Prema njegovim rečima, iako bi država morala da ograniči mogućnost političke vlasti da manipuliše ekonomijom, ovde se nacionalni resursi uporno koriste za politički i lični marketing.
„Radi se o jednom strahovitom političkom marketingu, posebno zato što se sve dešava pred izbore. To je toliko očigledno da više o tome ne valja ni pričati“, navodi Šuković.
Na kraju će biti zakinuti najsiromašniji
U državnom budžetu nema „viška para“, upozorava Šuković, pa svaka dodatna potrošnja znači da će negde drugde biti manje novca.
„Ako u svom budžetu niste planirali godišnji odmor, a ipak odete, moraćete da zakinete na hrani i nečem drugom. Prema tome, tu nema mnogo priče“, kaže on i dodaje da će cenu ovakve politike na kraju platiti najsiromašniji, posebno zato što Srbija nema adekvatnu socijalnu politiku.
„Mi ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva“, kaže on.
Dodaje da, prema njegovoj oceni, trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć, dok se jednokratna davanja dele svim građanima, bez obzira na imovinsko stanje.
Inflacija će anulirati pomoć
Na pitanje da li ova pomoć građanima vredna oko milijardu evra može dodatno da podstakne inflaciju, Šuković odgovara potvrdno.
„Povećava se tražnja, a ponuda ostaje ista. Čim se tražnja povećava, a ponuda ostaje ista, to će uticati na cene, samo je pitanje koliko“, kaže on i ocenjuje da će se na duži rok kroz inflaciju „anulirati“ pomoć koju građani sada dobijaju.
Siromašni plaćaju porez
Šuković smatra da socijalna i poreska politika moraju da se sprovode kroz institucije i po jasno utvrđenim pravilima, tako da svi građani imaju jednaka prava i obaveze.
„Zna se kako se vodi socijalna i poreska politika i to treba dosledno da se radi. Sistem mora da bude takav da nema diskriminisanih i da svi oni koji treba da plaćaju porez, plaćaju porez“, kaže on.
Međutim, teret poreza često pada upravo na najsiromašnije. „Sirotinja plaća porez. Onaj koji ujutru ode da kupi mleko i hleb, odmah plati porez. A neki koji imaju ofšor kompanije i registruju firme u inostranstvu izbegavaju poreze na milion načina“, navodi Šuković.
Takva poreska politika, prema njegovoj oceni, dodatno produbljuje ekonomske nejednakosti. Džini koeficijent u Srbiji, kojim se meri nejednakost u raspodeli prihoda, visok je u odnosu na nivo nacionalnog dohotka zemlje.
„To znači da su nejednakosti neprimereno visoke, da je jaz između bogatih i siromašnih nedopustiv. Društvo se raslojava, a to vodi i u političku nestabilnost“, zaključuje Šuković.
Izvor: Insajder
Foto: billiondigital, Depositphotos