Brodovi su pristizali iz Amerike natovareni srebrom i zlatom. Španska kruna kontrolisala je ogromnu imperiju. Njeni posedi prostirali su se preko Evrope i Atlantika, a Madrid je raspolagao bogatstvom kakvo je malo evropskih vladara moglo da zamisli. Ipak, novca nije bilo dovoljno. Španska kruna je tokom 16. veka više puta morala da suspenduje plaćanja svojim bankarima i pregovara o dugovima. Posebno su poznate finansijske krize za vreme kralja Filipa II.
Na prvi pogled, to zvuči kao istorijski paradoks. Kako država kojoj iz Amerike stižu ogromne količine plemenitih metala može da ostane bez novca?
Odgovor je neprijatno moderan. Bogata država nije isto što i država sa zdravim finansijama.
Filip II nasledio je imperiju, ali i račune
Kada je Filip II sredinom 16. veka preuzeo špansku krunu, nasledio je ogromne političke ambicije Habzburga. Ali nasledio je i finansijske obaveze. Ratovanje je bilo skupo.
Trebalo je plaćati vojnike, flote, oružje, snabdevanje i prebacivanje novca širom Evrope. Španska monarhija ratovala je protiv Francuske, pobunjenika u Holandiji, Osmanskog carstva i drugih protivnika.
Novac se često trošio pre nego što bi stigao u državnu kasu. Zato su bili neophodni bankari.
Posebno važnu ulogu imali su finansijeri iz Đenove. Oni nisu samo pozajmljivali novac kralju. Omogućavali su da sredstva budu dostupna na pravom mestu i u pravo vreme.
To je bilo presudno u svetu bez centralnih banaka, elektronskih transfera i modernog tržišta državnih obveznica.
Novo istraživanje Carlosa Álvareza-Nogala i Christophea Chamleyja, objavljeno preko Cambridge University Press, upravo naglašava da ugovori poznati kao asientos nisu bili obični krediti. Bankari su kralju pružali i usluge transfera novca i menjanja valuta.
Drugim rečima, imperija je bila ogromna, ali njene finansije nisu bile jednostavne.
A onda je iz Amerike počelo da stiže srebro
Osvajanje teritorija u Americi otvorilo je Španiji pristup ogromnim količinama plemenitih metala. Posebno značajno bilo je srebro.
Američko srebro postalo je jedan od ključnih izvora novca za evropsku ekonomiju. Za špansku krunu ono je predstavljalo izuzetno važan izvor prihoda i, još važnije, osnovu na kojoj je mogla da podiže nove kredite.
Ali tu se pojavio problem. Budući prihod nije isto što i novac koji danas imate na računu. Kralju je novac za rat bio potreban odmah. Srebro je trebalo iskopati, preraditi, transportovati do obale, ukrcati na brodove i bezbedno prevesti preko Atlantika.
Bankari su zato praktično kreditirali budućnost. Filip II je mogao da dobije sredstva danas, uz očekivanje da će dug biti servisiran kada stigne sledeća flota.
Istraživanja ekonomskih istoričara Mauricija Drelichmana i Hans-Joachima Votha pokazuju koliko je taj sistem bio sofisticiran. Deo ugovora bio je vezan upravo za događaje kao što je dolazak srebrnih flota iz Amerike. Njihovo istraživanje objavljeno preko CEPR-a opisuje takve aranžmane kao rani oblik uslovnog državnog duga.
Problem nastaje kada se budući prihodi unapred potroše.
Španija je problem sa obavezama
To je ključ za razumevanje španskih finansijskih kriza. Država može da poseduje ogromnu imovinu i očekuje velike buduće prihode, a da istovremeno nema dovoljno gotovine za obaveze koje dospevaju danas.
Isto važi i za kompanije. Firma može da ima fabrike, nekretnine i velike narudžbine, a da bankrotira jer nema dovoljno novca da plati dobavljače i banke.
Filip II imao je sličan problem na nivou imperije. Ratovi su gutali sredstva. Poreski prihodi imali su politička i institucionalna ograničenja. Dug je rastao, dok su bankari morali da obezbede likvidnost između prihoda u Kastilji i vojnih rashoda širom Evrope.
Prema istraživanju Drelichmana i Votha koje objavljuje CEPR, dug Filipa II dostizao je nivo ekvivalentan približno 60 odsto tadašnjeg BDP-a, dok je tokom njegove vladavine četiri puta dolazilo do neizvršavanja obaveza prema kreditorima u smislu koji autori koriste.
Istovremeno, novija literatura upozorava da te epizode ne treba automatski izjednačavati sa današnjim državnim bankrotom. To je važna razlika.
Šta se dogodilo 1575. godine?
Jedna od najdramatičnijih epizoda dogodila se u septembru 1575. Filip II suspendovao je plaćanja po ugovorima sa bankarima.
Posledice nisu ostale zatvorene između kralja i njegovih kreditora. Finansijski sistem Kastilje počeo je da se zamrzava.
Istraživanje Álvareza-Nogala i Chamleyja pokazuje da su trgovački sajmovi prestali da funkcionišu, pojedine banke su propadale, a trgovina je trpela posledice kreditne blokade. Spor je trajao više od dve godine, sve do dogovora postignutog krajem 1577. Studija u časopisu Cambridge University Press detaljno rekonstruiše ovu krizu na osnovu arhivskih dokumenata.
To je važna lekcija. Državni dug nikada nije samo problem države.
Kada je država najveći dužnik u sistemu, njeni problemi mogu veoma brzo postati problemi banaka, trgovaca i čitave privrede. Zvuči poznato i nekoliko vekova kasnije.
Još zanimljiviji je bankrot iz 1596.
Godine 1596. dogodilo se nešto što možda najbolje ruši mit da je samo količina zlata ili srebra određivala finansijsku snagu Španije. Filip II ponovo je suspendovao plaćanja bankarima.
Ali prema najnovijem istraživanju Álvareza-Nogala i Chamleyja, odluka je doneta nakon dolaska velike količine srebra sa američkom flotom.
Izvor: Bonitet
Izvor: Pixabay