Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se u njega ulaže

U tih 11 dinara kriju se sva davanja za zaposlene na ime obrazovanja, usavršavanja, usluge zaštite na radu, pa i penala jer nisu angažovali propisan broj osoba sa invaliditetom, prenosi Forbes Srbija.

Istraživanje o troškovima rada Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da najveće učešće imaju redovne isplate zaposlenima.

Zarade i redovni bonusi, sa pripadajućim porezima i doprinosima na teret zaposlenog. One iznose 70,4 odsto troška. Slede obavezni doprinosi na teret poslodavca čije učešće iznosi 11,7 odsto.

Isplate za neodrađene dane, dane odmora, praznika i slično, čine 8,9 odsto. Ove tri komponente zbirno čine 91 odsto troškova rada.

Na obrazovanje i usavršavanje svojih radnika prosečni poslodavac u Srbiji svakog sata odvoji – tri dinara. Ostali troškovi ga staju pet dinara po satu, a ostali porezi još tri dinara svakog sata.

„Na osnovu ovoga može se zaključiti da u troškovima rada najveće učešće imaju tzv. osnovni – obavezni troškovi poslodavca po osnovu angažovanja radne snage. Najmanje učešće u ukupnim troškovima rada imaju troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i troškovi ostalih poreza. Oni se odnose na plaćanje penala zbog nezapošljavanja zakonom propisanog broja lica sa invaliditetom i u ukupnim troškovima učestvuju sa po 0,2 odsto. Ukupni troškovi rada umanjuju se za 0,5 odsto, koliko iznose subvencije“, navodi se u istraživanju.

S obzirom na to da zarade nisu u svim sektorima iste, nisu ni troškovi rada. Ovo istraživanje pokazuje da su najveći u sektoru informisanja i komunikacija. Iznose 2.676 dinara, što je približno duplo više od republičkog proseka. Najniži troškovi rada po izvršenom času rada zabeleženi su u sektorima usluge smeštaja i ishrane, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i umetnost, zabava i rekreacija i iznose manje od 1.015 dinara.

„Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju troškove za kurseve, seminare, simpozijume, stručna putovanja. U ukupnim troškovima rada učestvuju sa 0,2 odsto. Sektor finansijske delatnosti i delatnost osiguranja se izdvaja i po visini troškova obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i iznosi 13 dinara po izvršenom času rada. Visina ovih izdvajanja poslodavaca veća je od proseka još u sektorima delatnosti stručne, naučne, informacione i tehničke delatnosti (osam dinara). Poslovanje nekretninama i saobraćaj i skladištenje odnosi 6 dinara, a informisanje i komunikacije pet dinara i zdravstvena i socijalna zaštita četiri dinara“, naglašava se u istraživanju.

Učešće ostalih troškova poslodavca u ukupnim troškovima rada iznosi 0,4 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. Ovi troškovi podrazumevaju troškove poslodavca u vezi sa zapošljavanjem novih radnika (za oglase, za agencije za zapošljavanje, troškovi razgovora sa kandidatima). Kao i troškove za usluge zaštite na radu koji se odnose na kupovinu zaštitne i radne odeće.

Visina ovih izdvajanja najveća je u sektorima delatnosti snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, 24 dinara po izvršenom času rada. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama izdvaja 12 dinara po izvršenom času rada, dok su u prerađivačkoj industriji 10 dinara po izvršenom času rada.

„Subvencije podrazumevaju sve vrste subvencija od države ili drugih preduzeća, društava ili organizacija iz zemlje ili inostranstva sa svrhom subvencionisanja dela troškova rada ili celokupnih troškova rada. U 2024. godini, na nivou Republike Srbije, umanjile su troškove rada u proseku za sedam dinara po izvršenom času rada“, primećuju u istraživanju.

Najveći iznos subvencija zabeležen je u rudarstvu (113 dinara), stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (22 dinara). U trgovini, smeštaju, finansijskim delatnostima, poslovima sa nekretninama, zdravstvu, socijalnoj zaštiti iznos subvencija je u proseku bio – jedan dinar. U obrazovanju nisu dostigle ni dinar.

Istraživanjem o troškovima rada prikupljaju se i podaci o plaćenim i izvršenim časovima rada. U 2024. godini zaposleni su u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena.

„Preostali časovi su plaćeni, ali ne i izvršeni. Plaćeni a neizvršeni časovi rada podrazumevaju časove godišnjeg odmora, bolovanja do 30 dana, časove državnih i verskih praznika i ostale nepomenute plaćene a neizvršene časove rada. Najveće učešće plaćenih, a neizvršenih časova rada zabeleženo je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (24,3 odsto), a najmanje u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima (16,6 odsto)“, vidi se u ovoj publikaciji.

Slično istraživanje je sprovedeno i 2020. godine. Troškovi samog rada koštali su tada 838 dinara. Tada se za obrazovanje i usavršavanje izdavajalo dva dinara po satu. Ostali troškovi su bili jednaki – pet dinara. Ostali porezi su iznosili dva dinara, a subvencije – 30 dinara za svaki sat.

„Učešće troškova za redovne isplate zaposlenima u ukupnim troškovima za zarade u 2024. iznosilo je 82,2 odsto, što je u odnosu na 2020. manje za 1,3 procentna poena. S druge strane, učešće periodičnih isplata zaposlenima (naknada i bonusa) veće je za 1,4 procentni poen i u 2024. godini iznosi 6 odsto ukupnih troškova za zarade“, utvrdila je analiza.