Evropske banke sede na četiri biliona evra državnog duga: Regulatori upozoravaju na rizike

Evropski bankarski regulatori pojačavaju kontrolu banaka zbog rasta prinosa na državne obveznice. Banke u svojim portfeljima imaju više od četiri biliona evra državnog duga. Iako im veće kamate donose dodatne prihode, pad vrednosti obveznica mogao bi da postane ozbiljan problem. Posebno za banke koje su previše izložene dugu pojedinih država.

Evropske banke suočavaju se sa finansijskim rizikom koji na prvi pogled deluje paradoksalno. Rast prinosa na državne obveznice može da poveća njihovu zaradu. Istovremeno, može da smanji vrednost imovine koju već poseduju.

Upravo zbog toga evropski regulatori sve pažljivije analiziraju bankarske portfelje.

Predsednik Evropskog bankarskog tela (EBA) Fransoa-Luj Mišo izjavio je za Bloomberg da nadzorne institucije proveravaju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga.

Posebna pažnja posvećena je načinu na koji banke upravljaju kamatnim rizikom. Regulatori žele da utvrde da li su postojeće mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima.

Za sada nema naznaka da su gubici po osnovu državnih obveznica izazvali sistemsku bankarsku krizu. Ipak, veličina portfelja pokazuje zašto nadzorne institucije ovo pitanje smatraju važnim.

Prema podacima Evropskog bankarskog tela, evropske banke su krajem 2025. godine držale više od četiri biliona evra državnih obveznica.

To predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine.

Ovakva ulaganja tradicionalno se smatraju jednim od važnih delova bankarskog poslovanja.

Državne obveznice bankama obezbeđuju prihod od kamata. Takođe se koriste za upravljanje likvidnošću i kao sredstvo obezbeđenja u finansijskim transakcijama.

Međutim, njihova sigurnost nije apsolutna.

Kada tržišni prinosi rastu, vrednost ranije izdatih obveznica sa nižim kamatama uglavnom pada. To znači da banka može da ima značajan nerealizovani gubitak, čak i kada država uredno izmiruje svoje obaveze.

Problem postaje posebno izražen ako banka mora da proda obveznice pre dospeća.

Mehanizam je jednostavan, ali njegove posledice mogu biti ozbiljne. Zamislimo da banka kupi državnu obveznicu nominalne vrednosti 100 miliona evra, koja godišnje donosi kamatu od dva odsto.

Ako se kasnije na tržištu pojave uporedive obveznice sa prinosom od četiri odsto, ranije izdata obveznica postaje manje privlačna investitorima.

Njena tržišna cena zato pada. Banka koja je drži do dospeća može da nastavi da prima ugovorene kamate i, pod uslovom da izdavalac ispuni obaveze, naplati nominalnu vrednost.

Međutim, ako mora da je proda ranije, može da ostvari gubitak.

Pored toga, promene tržišne vrednosti mogu da utiču na kapital i finansijske pokazatelje banke. Efekat zavisi od računovodstvene klasifikacije obveznica i načina upravljanja rizikom.

To je razlog zbog kojeg rast prinosa ne predstavlja samo pitanje profitabilnosti već i finansijske stabilnosti.

Predsednik EBA Fransoa-Luj Mišo ocenjuje da veći prihodi od kamata trenutno uglavnom nadoknađuju negativne efekte pada tržišne vrednosti državnih obveznica.

To je važna okolnost za evropske banke. Posle dugog perioda izuzetno niskih kamatnih stopa, bankarski sektor je profitirao od viših kamatnih prihoda.

Ipak, takva ravnoteža nije zagarantovana. Ukoliko prinosi nastave snažno da rastu, gubici na postojećim portfeljima mogli bi da postanu veći. Istovremeno, efekti viših kamata na prihode banaka zavise od troškova finansiranja, strukture kredita i depozita.

Posebno su osetljive institucije koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica. Njihova tržišna vrednost snažnije reaguje na promene prinosa.

Zbog toga regulatori ne posmatraju samo ukupnu vrednost ulaganja. Analiziraju i ročnost obveznica, koncentraciju rizika i sposobnost banaka da izdrže nepovoljna tržišna kretanja.

Jedan od ključnih izazova evropskog bankarskog sistema jeste povezanost banaka i država. Banke često ulažu značajan deo sredstava u obveznice države u kojoj posluju.

Takva praksa može da stvori opasnu međuzavisnost. Ako država zapadne u finansijske probleme, cena njenih obveznica može naglo da padne. Banke koje poseduju velike količine tog duga tada trpe gubitke.

Slabljenje banaka može dodatno da pogorša finansijsku situaciju države, posebno ako se pojavi potreba za njihovom podrškom iz javnih sredstava.

U ekonomiji je ovaj mehanizam poznat kao veza između državnog i bankarskog rizika, odnosno sovereign-bank nexus.

Evropska dužnička kriza pokazala je koliko takva povezanost može da bude problematična.

Zbog toga evropske institucije već godinama razmatraju načine da smanje preveliku koncentraciju državnih obveznica u bankarskim portfeljima.

Prema postojećem regulatornom okviru EU, ulaganja banaka u državne obveznice članica Unije mogu imati povlašćen tretman prilikom obračuna kapitalnih zahteva.

To znači da za određene izloženosti prema državama banke ne moraju da izdvajaju dodatni regulatorni kapital na isti način kao za rizičnije plasmane.

Međutim, takav tretman ne znači da državne obveznice ne nose rizik. Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja dodatnih zahteva u slučajevima kada banke previše sredstava koncentrišu u dugu jedne države.

Takve mere mogle bi da podstaknu banke na veću diversifikaciju portfelja. S druge strane, stroži kapitalni zahtevi mogli bi da utiču i na tražnju za državnim obveznicama, kao i na troškove zaduživanja pojedinih zemalja.

Zato je reč o regulatorno osetljivom pitanju.

Detalji postojećeg okvira za bankarske rizike dostupni su na zvaničnom sajtu Evropskog bankarskog tela, dok Bazelski komitet za bankarsku superviziju objavljuje međunarodne standarde kapitala i upravljanja rizicima.

Problemi sa državnim obveznicama ne moraju da ostanu ograničeni na bilanse banaka. Ukoliko banka pretrpi značajne gubitke ili proceni da joj je potreban dodatni kapital, može da postane opreznija prilikom odobravanja kredita.

To može da utiče na dostupnost finansiranja za kompanije i stanovništvo. Preduzeća bi se tada mogla suočiti sa strožim uslovima kreditiranja. Investicije bi mogle da budu odložene, a troškovi finansiranja povećani.

Posledice bi bile posebno važne za mala i srednja preduzeća, koja se u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite.

Za Srbiju su kretanja u evropskom bankarskom sektoru takođe značajna.

Veliki deo domaćeg bankarskog tržišta čine institucije povezane sa evropskim bankarskim grupacijama. Promene u njihovoj strategiji upravljanja kapitalom i rizicima mogu posredno da utiču na uslove finansiranja u regionu.

To, međutim, ne znači da rast prinosa na evropske državne obveznice automatski ugrožava banke u Srbiji. Efekti zavise od njihove konkretne izloženosti, kapitala i likvidnosti.

Poruka predsednika EBA nije da se evropske banke već nalaze u krizi. Naprotiv, regulatorni nadzor ima preventivnu ulogu.

Mišo je naglasio da povlašćen kapitalni tretman državnih obveznica ne oslobađa banke obaveze da pažljivo upravljaju rizicima. Nadzorne institucije zato proveravaju kako banke mere moguće gubitke i koliko su pripremljene za nove promene na tržištu.

Posebna pažnja usmerena je na scenarije u kojima prinosi na državne obveznice nastavljaju da rastu.

Evropske banke trenutno imaju korist od viših kamatnih prihoda. Ali četiri biliona evra uloženih u državne obveznice predstavljaju dovoljno veliki iznos da i relativno male promene tržišnih cena mogu imati značajne finansijske posledice.

Zbog toga će sposobnost banaka da upravljaju kamatnim i državnim rizikom biti jedno od važnih pitanja evropskog finansijskog sektora u narednom periodu.