Plate rastu, ali ne i produktivnost – zašto srpski radnik gubi trku s radnicima iz EU

Na tržištu rada rekordno niska nezaposlenost u drugom tromesečju iznosi 7,2 odsto. Taj podatak sam po sebi bio bi dobra vest, ali druga brojka o broju zaposlenih mnogo bolje oslikava stanje u domaćoj privredi. Broj zaposlenih već tri godine stagnira ili blago opada, stoji u analizi Kvartalnog monitora. Na tržištu rada je manje ljudi ne samo zbog odlaska dela stanovnika u penziju nego i zbog gašenja slabije produktivnih poslova, piše Forbes Srbija.

Demografski faktori se ispoljavaju na dva načina. Prvo, više ljudi godišnje ode u penziju, do 80.000, nego mladih koji dolaze na tržište rada i broje oko 65.000. Drugi faktor je pasivizacija radne snage i to je glavni razlog zašto je u drugom kvartalu ove godine nezaposlenost opala, rekao je ekonomista Kvartalnog monitora Milojko Arsić. Prema njegovim rečima, nije isključeno da određeni uticaj imaju i migracije, ali za ovu godinu još nisu dostupni podaci koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Gde je zabeležen rast zaposlenosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine? U delatnosti poslovanje nekretninama – 6,3%. Administrativni pomoćne uslužne delatnosti imale su rast od 3,9%. Kod usluga je pad bio 0,6%, u poljoprivredi je zaposlenost smanjena 1,8%, a u industriji za 3,3%. Građevinarstvo je stagniralo.

Ekonomski pokazatelji govore da plate rastu, ali brže od produktivnosti. Drugim rečima, zarade se povećavaju brže od količine proizvoda ili vrednosti koju radnici stvaraju. Poslodavci su pod pritiskom inflacije prethodnih godina povećavali zarade kako bi našli kvalifikovanu radnu snagu. Ali, i sa većim platama nisu dobili željeni kvalitet ljudskih resursa i za to nisu krivi ni jedni ni drugi nego sistem, kaže za Forbes Magazin Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

„Kada uporedimo neke brojke iz toga može da bude jasno kakva je situacija. Nama je od 2019. do ove godine, BDP porastao svega 21,6%. Minimalna zarada istovremeno je povećana 135%. Produktivnost je od 2015. do ove godine porasla samo 33%. Kada to sve pogledate, videćete da su troškovi zapošljavanja porasli višestruko, a da se zapravo nismo mnogo pomakli što se tiče kvaliteta i produktivnosti rada. Naravno, ja bih tu dodao da u mnogim delatnostima, pogotovo proizvodnim delatnostima, zaposleni tome nisu krivi. Kriv je sistem“, smatra Rajić.

Prema njegovim rečima, u privredi Srbije je 10-12 godina forsirano građevinarstvo, pravljena su „neka megalomanska naselja“, a sa druge strane su potpuno zapostavljeni procesi automatizacije, digitalizacije u privredi, edukacije radne snage, i visokoobrazovanih i onih koji imaju srednji nivo znanja. Posledica je što su u međuvremenu u EU sve firme koje konkurišu našim izvoznim firmama, radile na automatizaciji i digitalizaciji i edukaciji radnika. Zato smo u ovom trenutku izuzetno zaostali.

„Trenutno je produktivnost rada u Bugarskoj 26% iznad ove u Srbiji, a produktivnost rada u Rumuniji je čak 70% iznad produktivnosti rada u Srbiji. Šta to u praksi znači? To u praksi znači da veoma često, ako neka firma u Srbiji proizvodi neki deo, šolju ili bilo šta što je izvozni proizvod, ona u odnosu na istu takvu firmu u Rumuniji mora da zaposli dva radnika koji obavljaju posao manuelno. U Rumuniji to proizvodi jedan radnik na modernoj mašini“, navodi Rajić.

On objašnjava da razlike u zaradama nisu toliko velike između Rumunije i Srbije. Proizvod koji treba da bude izvezen, postaje značajno skuplji ako je proizveden u Srbiji. Troškovi dve bruto zarade, sa porezima i doprinosima, i dodatni troškovi oko angažovanja svakog zaposlenog, sve to čini domaću firmu manje konkurentnom u odnosu na rumunsku. Proizvod mora da prodaje na evropskom tržištu skuplje u odnosu na rumunsku firmu i to je ono što osećamo u privredi – da sve teže naše kompanije uspevaju.

„Nužna je promena politike. Opterećenje rada i poslovanja se mora smanjiti inače ćemo nastaviti da budemo nekonkurentni“, zaključuje Rajić.