Preduzetnik u Srbiji: Stvara skoro trećinu nove vrednosti, a uzima tek svaki deseti dinar prometa

U kojoj oblasti su preduzetnici u Srbiji najbrojniji, koliko ljudi zapošljavaju, a koliko zarađuju?

Kada bi se pravio foto-robot prosečnog preduzetnika u Srbiji, najveća je šansa da se bavi stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima.

I to u Beogradu ili njegovoj okolini. U tom slučaju, najverovatnije nema drugih zaposlenih. S obzirom na to da radi u prestonici, zajedno sa kolegama drugim preduzetnicima, stvara nešto manje od trećine bruto dodate vrednosti. Njemu, međutim, stiže tek svaki deseti dinar prometa, piše Forbes Srbija.

Ovo bi se moglo zaključiti iz podataka tek objavljene publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Preduzetnici u Republici Srbiji“.

Statistika je 2024. sprovela redovnu reviziju obračuna bruto domaćeg proizvoda. I svih domena sistema nacionalnih računa u skladu sa Evrostatovim programom.

Kako objašnjavaju iz Zavoda, jedna od značajnih promena odnosi se na obračun bruto dodate vrednosti neinkorporisanih preduzeća, odnosno preduzetničkih radnji.

U poslednjoj publikaciji su najvažniji makroekonomski indikatori za preduzetničke radnje za 2025. po novoj metodologiji.

„Prema novoj metodologiji, obračunom su obuhvaćeni samo oni preduzetnici koji su podneli završne račune Agenciji za privredne registre i paušalci za koje su od Poreske uprave dobijena rešenja o oporezivom dohotku. Kao i obračunatom porezu i socijalnim doprinosima. Sve ostale registrovane preduzetničke radnje, koje se nalaze u stanju „mirovanja“ ili privremene obustave delatnosti, prema novoj metodologiji isključene su iz obračuna i smatraju se neaktivnim. To je dovelo do značajnog smanjenja broja preduzetničkih radnji u poređenju sa obračunima pre velike revizije“, objašnjeno je u publikaciji.

Na osnovu raspoloživih podataka, obuhvaćeno je 267.560 preduzetnika koji su poslovali u toku 2025. godine u Srbiji. Od ukupnog broja preduzetnika, u Beogradskom regionu je 28,7%. U Vojvodini je 25,2%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 28,1%, a u regionu Južne i Istočne Srbije 17,9% preduzetnika.

Kada se posmatra u kojim sektorima posluje najviše preduzetnika, pobednik su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti. To je izabrana delatnost u slučaju 17,6%. Na drugom mestu je trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala – 15,9%. Prerađivačka industrija je osnovna delatnost u slučaju 13,3% preduzetnika. Građevinarstvom se bavi njih 11,1%, saobraćajem i skladištenje 8,3%, a informisanjem i komunikacijama 7,8%.

Preduzetnici u Republici Srbiji u 2025. godini zapošljavali su 253.723 radnika. Manje je radnika, nego registrovanih radnji. Najveća disproporcija je upravo u Beogradskom regionu. U njemu je registrovano skoro 77.000 radnji, a bilo je 53.398 radnika. To je 21% ukupnog broja zaposlenih.

U Vojvodini je 27,8%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 30,0%. U Južnoj i Istočnoj Srbiji je svaki peti zaposleni.

Zanimljivo je da, iako su stručne delatnosti prve po broju radnji, po broju radnika su na samom začelju. Upošljavaju 6,5 odsto angažovanih radnika. Najviše radne snage je zapravo u trgovinama – 22,4 odsto. Petina radi u prerađivačkoj industriji. Ugostiteljstvo, smeštaj i ishrana, angažuje 16,2 odsto, a 13,2 odsto je u građevinarstvu.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku objašnjava da u intelektualnim uslugama, osnivač plaća doprinose samo za sebe. Retko angažuju druge.

„Ima dosta firmi u IT industriji koje, kada treba da zaposle 30 ljudi na nekom projektu, izaberu da angažuju preduzetnika. U suprotnom bi morale da osnuju HR službu. Jednostavnije je da angažuju konsultante koji imaju svoje agencije, uz tipske ugovore. I tako dok traje projekat. Trgovci i zanatlije moraju da angažuju dodatne ljude“, pojašnjava Rajić.

Ni promet se ne poklapa sa brojem preduzetnika. Oni koji posluju u Beogradskom regionu ostvarili su 26% prihoda. U Vojvodini 24,8%. Najveći promet je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 30,8%, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 18,4% ukupnog obrta.

Nije iznenađenje da se najviše novca vrti u trgovinma – 31,6%. U prerađivačkoj industriji 16,9%, građevinarstvu 13,3%, a stručnim delatnostima 10 odsto. Manje novca prihoduju saobraćaj i skladištenje (6,8%) i usluge smeštaja i ishrane (6,1%).

Konačno, njihov učinak po pitanju bruto dodate vrednosti najveći je u Beogradskom regionu. Oni učestvuju sa 31,5 odsto. Vojvodina sa 25,9%, Šumadija i Zapadna Srbija sa 26,4%. Udeo preduzetnika iz Južne i Istočne Srbije je 16,3 % ukupnog BDV-a.

I po tom pokazatelju, sektor najmanjih delova privrede polako raste. Ali i dalje zaostajemo za rezultataima njihovih kolega u EU.

„U EU, u glavnim gradovima, preduzetnici učestvuju i do 45 odsto u BDV-u. U manjim gradovima njihov udeo je između 30 i 35 odsto“, kaže Dragoljub Rajić. „I mi smo se propravili. Bili smo u većem zaostatku, ali se privreda transformisala. U nekim grdaovima nema firme koja zapošljava više od 200-300 ljudi. Povećao se udeo preduzetnika“.

On ukazuje i da je puno faktora koji ograničavaju njihovo poslovanje. Kao prepreke Rajić navodi troškove poslovanja. Rast minimalne zarade koja utiče i na njihovo opterećenje, bio je brži od rasta prihoda.

„Retko ko je imao bruto rast prihoda od 40 odsto za četiri godine, ali su osnovica i troškovi porasli. Opet svedočimo da ljudi rade u sivoj zoni. Operativni troškovi su skočili. Problem je i što godinama nije povećan cenzus od šest miliona dinara za prelazak na vođenje knjiga i osam miliona za ulazak u PDV sistem. Jer ti prelasci dodatno uvećavaju troškove poslovanje“, dodaje Rajić.

Udeo u bruto dodatoj vrednosti stručne delatnosti ponovo vraća u centar pažnje. Ova delatnost sa udelom od 18,1 odsto je najuspešnija.

Prerađivačka industrija čini 16,3%, a trgovina 15,9%. Građevinarstvo donosi 12,3%, informisanje i komunikacije – 8,2%. Saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane su izjednačeni – 6,5%.

Foto: Pixabay