Iz sličnih razloga zbog kojih su građani Srbije protestovali protiv projekta Generalštab, i u Albaniji su protesti počeli zbog najavljenog turističkog kompleksa. Pošto nezadovoljstvo nije dobilo odgovarajući institucionalni odgovor, demonstracije su poslednjih dana prerasle u nasilne sukobe sa policijom.
Da podsetimo, u maju ove godine albansku javnost uzburkalo je saznanje da investitori povezani sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa, planiraju izgradnju luksuznog turističkog kompleksa na jugu Albanije. Kušner je projekat promovisao preko svoje investicione firme Affinity Partners, koja je bila zainteresovana i za obnovu zgrade Generalštaba u Beogradu. I u Albaniji je, kao i u slučaju Generalštaba, sporan način na koji je vlast pogodovala projektu privatnih investitora, zaobilazeći transparentnost i otvarajući sumnje u korupciju.
Sve ovo nije prošlo nezapaženo ni u našoj ni u američkoj javnosti. Prošlog meseca američki kongresmeni optužili su Trampovu administraciju da dopušta da lične i političke veze utiču na politiku SAD prema Balkanu, dovodeći u pitanje i poslove Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji. U međuvremenu, u obe zemlje održavani su protesti, s tim što su u Srbiji pokrenuti još ranije, zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, a ne zbog projekta Generalštab.
Od spornog projekta do korupcije u vrhu vlasti
Protesti protiv albanskog projekta trajali su mesecima, a u oktobru su dobili novi zamah i prerasli u širi antivladin pokret, predvođen studentima i mladima. Oni traže ostavku premijera Edija Rame, bolje uslove u obrazovanju i odlučniju borbu protiv korupcije.
Kao i kod nas, glavne kritike demonstranata odnose se na slabosti pravne države, koncentraciju političke i ekonomske moći, klijentelizam i korupciju. Da gde ima dima ima i vatre, pokazalo je jučerašnje formalizovanje optužnice protiv bivše potpredsednice vlade Belinde Baluku.
Ta optužnica je inače podignuta još pre godinu dana. U njoj se Baluku, nekadašnja zamenica premijera Edija Rame i ministarka infrastrukture, tereti da je uticala na dodelu dva građevinska ugovora iz 2021. godine, vredna više od 200 miliona evra. Optužena je i za narušavanje ravnopravnosti učesnika u javnim nabavkama, pasivnu korupciju i pranje novca stečenog kriminalnim aktivnostima.
Zaoštravanje protesta
U međuvremenu su se protesti pretvorili i u nasilne sukobe. Deo demonstranata palio je državne zgrade, uključujući ministarstva, napadao banke i poslovne objekte, razbijao izloge i gađao policiju kamenicama i Molotovljevim koktelima. Policija je odgovarala suzavcem i vodenim topovima.
Edi Rama je osudio nasilje i najavio da će vlada razmotriti mogućnost snižavanja starosne granice za krivičnu odgovornost i zabrane korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Takođe je odbio da podnese ostavku iako je javnost uverena da je on zaslužan za Kušnerov projekat.
Naime komisija kojom je Rama predsedavao odobrila je krajem 2024. status strateškog investitora kompaniji povezanoj sa Kušnerom za sporni projekat na ostrvu Sazan. To ne dokazuje da je Rama od investicije imao ličnu korist, ali objašnjava zašto demonstranti njegovu ulogu u projektu vide kao pitanje političke odgovornosti.
Foto: vectotaart, Depositphotos