Najveći prihod ostvarila je Elektroprivreda Srbije (EPS), i to oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnih prihoda svih javnih preduzeća.
Drugo preduzeće po visini prihoda je Srbijagas sa 143 milijarde dinara, a na trećem mestu je Elektrodistribucija Srbije sa 117 milijardi dinara u prošloj godini.
Ova tri preduzeća imala su i najveće rashode među svim državnim preduzećima. Ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara.
Kada je reč o neto rezultatu, od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, 12 sa gubitkom, jedno je završilo godinu sa rezultatom od nula dinara.
Ukupan neto rezultat svih državnih preduzeća prošle godine iznosio je 14 milijardi dinara.
Ovde nisu iskazani rezulati Telekoma Srbija.
Najveći neto dobitak ostvario je EPS, u iznosu od 38,6 milijardi dinara. Na drugom mestu je Srbijagas sa 9,7 milijardi dinara, a zatim sledi Air Serbia sa 4,1 milijardom dinara.
Visok neto dobitak ostvarila je i Elektromreža Srbije, u iznosu od dve milijarde dinara, kao i Pošta Srbije, sa milijardu dinara neto dobiti.
Kada je reč o neto gubicima, ubedljivo najveći gubitaš je preduzeće Putevi Srbije, sa gubitkom od 22,5 milijardi dinara. Slede Elektrodistribucija Srbije (EDS) sa oko sedam milijardi dinara gubitka i Infrastruktura železnice Srbije sa gubitkom od 4,5 milijarde dinara.
Srbijavoz je prošlu godinu završio u minusu od 1,8 milijardi dinara, Srbija Kargo od 1,5 milijardi dinara, dok je javno preduzeće Resavica zabeležilo gubitak od oko milijardu dinara.
Koridori Srbije završili su godinu bez profita, ali i bez gubitka – na nuli.
Koje preduzeće je državi uplatilo najviše poreza i doprinosa?
Ova državna preduzeća uplatila su prošle godine u budžet poreze i doprinose u ukupnom iznosu od 216 milijardi dinara.
Najviše poreza i doprinosa uplatila je Elektroprivreda Srbije (EPS) – oko 106 milijardi dinara. Na drugom mestu je Pošta Srbije sa 24,4 milijarde dinara, dok je treći Telekom Srbija, sa uplaćenih 23,3 milijarde dinara.
Iza njih se nalazi Elektrodistribucija Srbije (EDS), koja je uplatila 17,2 milijarde dinara, a zatim Srbijagas sa 13,8 milijardi dinara.
Najveći iznos dividende uplatio je Telekom Srbija, i to oko 1,6 milijardi dinara. Iza njega je Jugoimport SDPR, sa dividendom od 222 miliona dinara.
Ukupan iznos dividendi ovih preduzeća iznosio je oko 2,2 milijarde dinara.
Skupština Telekoma Srbije je pre nekoliko dana usvojila odluku o isplati 2,24 milijarde dinara dividendi iz prošlogodišnjeg profita.
Koje preduzeće dobija najviše subvencija od države?
Ukupan iznos subvencija koje je država prošle godine dodelila ovim preduzećima iznosio je 63,5 milijardi dinara.
Najveći iznos subvencija dobila je Infrastruktura železnice Srbije, i to 17,9 milijardi dinara. Putevi Srbije su sledeće preduzeće po visini primljenih subvencija, sa 17,3 milijarde dinara.
Na trećem mestu je Resavica, koja je dobila 6,4 milijarde dinara, a iza nje je Srbijavoz sa 5,3 milijarde dinara.
Elektromreža Srbije dobila je prošle godine subvencije od 4,4 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije primila 3,1 milijardu dinara.
Takođe, prošle godine je dokapitalizovano i jedno javno preduzeće.
Država je dokapitalizovala Jugoimport sa oko 12,1 milijardu dinara, odnosno povećala je kapital ovog preduzeća iz namenske industrije za oko 100 miliona evra.
Koje preduzeće predstavlja najveći finansijski rizik za državu?
U analizi Uprave za trezor navedena su i državna preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik za državu.
Fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima predstavljaju mogućnost da njihovi finansijski problemi u budućnosti postanu trošak za državni budžet, odnosno za građane.
Prema podacima Uprave za trezor, najveći ukupni finansijski dug na dan 31. decembra 2025. godine imao je Srbijagas, u iznosu od 151,49 milijardi dinara. Odmah iza njega nalazi se EPS, sa dugom od 151,47 milijardi dinara.
Putevi Srbije zauzimaju treće mesto, sa finansijskim dugom od 117,4 milijardi dinara.
Garancije države i otplata
Država je tokom 2025. godine izdala i garancije za državna preduzeća u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra.
Najveća garancija izdata je za JP Srbijagas, u iznosu od 201 milion evra. Slede Srbijavoz sa 132 miliona evra, EPS sa 97 miliona evra, Elektrodistribucija Srbije sa 52,5 miliona evra i Elektromreža Srbije sa 12 miliona evra.
Uprava za trezor objavila je i pregled izvršenih otplata obaveza koje je Republika Srbija izmirila po osnovu izdatih garancija i obaveza preuzetih u javni dug Republike Srbije, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine.
To znači da je reč o iznosima koje je Republika Srbija morala da plati iz državnog budžeta umesto drugih dužnika, odnosno državnih preduzeća, po osnovu državnih garancija i obaveza koje je preuzela u javni dug.
Definitivno, država je prošle godine imala najveće otplate po osnovu garancija za železnička preduzeća.
Prošle godine Srbija je po osnovu izdatih garancija za Železnice Srbije platila 334,36 miliona evra, zatim 178,5 švajcarskih franaka i 8,3 miliona kuvajtskih dinara.
Za preduzeće Infrastruktura železnice Srbije država je po osnovu garancija platila 108,3 miliona evra.
Za Srbijavoz država je platila 57,6 miliona evra, kao i dodatnih 68,18 miliona evra po osnovu garancija.
Kada je reč o Putevima Srbije, iznos otplata po osnovu garancija prošle godine iznosio je 845,25 miliona evra.
Srbija je platila i 2,8 milijardi dinara po osnovu garancija za dug Skijališta Srbije.
Iznos dve otplate za Srbijagas iznosio je 425.720.888,28 evra i 1.391.216.417,83 dinara. Poslednja otplata odnosila se na preduzeće Emisiona tehnika i veze, a njen iznos bio je 1.685.057 evra.