Nakon što je krajnji vlasnik Idee Davor Macura završio u pritvoru, ovaj trgovinski lanac dobio je podršku ključnih dobavljača. Ipak, nova izvršenja zbog neizmirenih potraživanja pokazuju da ta podrška nije otklonila neizvesnost oko daljeg poslovanja kompanije.
Kako saznaje Forbes Srbija, sudbina jednog od najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji, sa više od 300 prodavnica i 7.700 zaposlenih, i dalje je neizvesna.
Predstavnici Idee održali su sastanak sa oko 20 ključnih dobavljača, na kojem je dogovorena podrška nastavku poslovanja. Međutim, taj dogovor nije umirio sve poverioce. Prema podacima iz registra Privrednog suda u Beogradu, od 3. do 6. novembra pokrenuto je pet postupaka – četiri izvršna i jedan parnični. Četiri manje kompanije pokušavaju da naplate ukupno 45,9 miliona dinara, odnosno oko 392.000 evra, dok potraživanje petog poverioca, velike konditorske kompanije, iznosi 1,07 miliona evra.
Menice Idee zasad miruju
Iznosi ovih potraživanja ne bi trebalo da predstavljaju značajan teret za kompaniju koja je prošle godine ostvarila prihod od 790 miliona evra. Ipak, pokretanje izvršnih postupaka u trenutnoj situaciji šalje loš signal ostalim dobavljačima.
Tim pre što se u registru Narodne banke Srbije nalaze desetine menica koje je Idea izdala kao garanciju za plaćanje dobavljačima. Mahom je reč o blanko menicama, koje mogu biti aktivirane u skladu sa ugovorenim uslovima.
Prema informacijama koje je Forbes Srbija dobio od jednog od dobavljača, na sastanku je dogovoreno da se menice zasad ne aktiviraju. Njihov sagovornik navodi i da je jedna velika kompanija povukla već aktivirane menice. Time bi Idea mogla dobiti dodatni prostor da stabilizuje poslovanje.
Još jedan važan dogovor predviđa da dobavljači imenuju svog predstavnika, koji bi zajedno sa menadžmentom Idea marketa nadzirao plaćanja i druga finansijska pitanja.
Iz kompanije Idea marketi ovu informaciju nisu ni potvrdili ni demantovali.
Velike obaveze ostaju veliki teret
Pored gubitka od četiri milijarde dinara u prošloj godini, jedan od najvećih izazova za Ideu predstavljaju njene obaveze.
Prema finansijskom izveštaju, dugoročna rezervisanja i obaveze povećani su tokom 2025. sa 17,3 na 26,6 milijardi dinara. Najveći deo dugoročnih obaveza odnosi se na kredite uzete u zemlji. Obaveze po ovom osnovu na kraju godine iznosile su 20,8 milijardi dinara, uz dodatnih 4,9 milijardi dinara po drugim osnovama.
Kratkoročne obaveze, odnosno dugovanja koja dospevaju na naplatu u roku od godinu dana, jesu smanjene, ali su i dalje iznosile visokih 26,6 milijardi dinara. Od toga se 17,2 milijarde odnosilo na obaveze prema domaćim dobavljačima. Zbog toga je dogovor sa njima posebno važan za nastavak poslovanja trgovinskog lanca.
Među bankama prema kojima je Idea imala dugoročne kreditne obaveze bile su AIK banka i sa njom povezana Gorenjska banka. U napomenama uz finansijski izveštaj za 2025. evidentirana su dva kredita, od po 1,39 milijardi dinara, sa rokovima otplate do 2035. godine.
Prodaja kao jedna od opcija
Koliko dugo dogovor sa dobavljačima može da obezbedi stabilnost poslovanja, teško je proceniti. Sagovornik Forbes Srbija iz redova dobavljača smatra da bi jedno od boljih rešenja bila prodaja kompanije pouzdanom kupcu, po mogućstvu nekom od renomiranih stranih trgovinskih lanaca.
Prema njegovim rečima, interesovanje jedne domaće kompanije koje je ranije postojalo u međuvremenu je nestalo, a ni drugi potencijalni kupci za sada ne pokazuju spremnost da preuzmu Ideu.
Zbog toga dobavljači očekuju da se u rešavanje situacije uključi i nova Vlada, u okviru svojih mogućnosti. Njihova briga je da bi eventualni problemi u poslovanju Idee mogli da ih ostave bez još jednog važnog kanala prodaje.
Može li Macura da proda Ideu?
Pitanje eventualne prodaje otvara i dilemu da li Davor Macura u sadašnjim okolnostima uopšte može da raspolaže kompanijom. U javnosti se postavlja i pitanje da li bi Idea mogla da postane deo stečajne mase Alta banke, mada za takav scenario zasad nema jasnih naznaka.
Jedan od beogradskih advokata sa kojima je razgovarao Forbes Srbija smatra da bi prodaja trenutno bila teško izvodljiva iz praktičnih razloga, jer je vlasnik u pritvoru. Prema njegovim rečima, teško je očekivati da Macura u takvim okolnostima može da potpisuje dokumentaciju ili pregovara o kupoprodaji. Čak ni njegov advokat, kako navodi, nema mogućnost da mu neposredno preda dokumenta.
Drugi advokat, međutim, ukazuje da pritvor sam po sebi ne oduzima licu poslovnu sposobnost u pogledu raspolaganja sopstvenom imovinom, uključujući i imovinu kompanija kojima upravlja. Ograničenja bi mogla da nastupe ukoliko bi ih odredili nadležni organi ili organi upravljanja kompanije, u skladu sa zakonom.
Kada je moguće zabraniti raspolaganje imovinom?
Sagovornik ukazuje da bi raspolaganje imovinom moglo biti osporeno ukoliko bi se njime oštetili poverioci.
Kao jednu od mogućnosti za zaštitu imovine u ovakvim slučajevima navodi hitno postupanje tužilaštva i određivanje mere zabrane raspolaganja i otuđenja imovine. Na taj način mogla bi da se obezbede potraživanja države, ali i drugih potencijalno oštećenih poverilaca.
„Najbrža moguća reakcija bila bi da se pokretanjem nadzora Poreske uprave stopiraju bilo kakve promene osnivačkih prava do eventualno pokretanja krivičnog postupka i donošenja mere zabrane raspolaganja imovinom“, objašnjava sagovornik.
On smatra i da bi prodaja Idee u ovom trenutku mogla biti nepovoljna za državu, dok bi dobavljačima promena vlasnika više odgovarala.
Ukoliko postoji sumnja da imovina potiče iz izvršenja krivičnog dela, tužilaštvo može da odredi i meru zabrane raspolaganja njome. U slučaju zabrane raspolaganja udelima, APR bi na osnovu naredbe tužilaštva upisao odgovarajuću zabeležbu u registar. Takva zabrana može da traje tri meseca, uz mogućnost produženja odlukom suda.
U APR-u trenutno nema upisane sudske zabrane raspolaganja udelima u kompaniji Idea marketi, niti privremenih mera ograničenja.
Izvor: Forbes Srbija
Foto: serezniy, Depositphotos