Dren se smatra biljkom spontane flore jer kod nas nema plantažnog gajenja, ali prisutan je u voćnjacima zbog dekorativnosti i proizvodnih i lekovitih vrednosti.
Savremena voćarska proizvodnja kod većine voćnih vrsta, zahteva značajna materijalna sredstva za obradu, đubrenje, navodnjavanje, zaštitu, rezidbu i druge agrotehničke mere, a dren postiže visoke i redovne prinose u znatno skromnijim agrotehničkim uslovima.
Zato ovu vrstu treba plantažno uzgajati, piše portal „Agroklub“. Preporučuje se gajenje u obliku stablašice sa kotlastom krunom (vazom), koja omogućava dobru osvetljenost krune. U početku razvoja voćke može se vršiti oštrija rezidba dok kasnije rezanje mora biti svedeno na minimum kako se ne bi omelo normalno funkcionisanje biljke. Pošto ima primera autoinkopatibilnosti drena, predlaže se da u zasadima, osim kalemljenih biljaka, ima i biljaka dobijenih iz semena u cilju pospešivanja adekvatnog oprašivanja.
Kod nas za uzgoj drena postoje odlični uslovi pa bi širenje ove zanemarene voćne vrste i iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za organsku proizvodnju voća, bilo od velikog privrednog značaja. S obzirom da nije zahtevna biljka, može da se sa relativno skromnim ulaganjima sprovodi plantažiranje i na taj način podstiče kućna radinost, odnosno, komercijalizovanje proizvodnje sadnog materijala i prerađevina od ploda.
Na taj način bi se proširio spektar delatnosti i mogućnosti angažovanja dodatne radne snage u smislu jačanja seoskog turizma kao jednog od nosilaca ruralnog razvoja.
Prerada bez aditiva
Drenjine u fazi potpune ili tehnološke zrelosti postaju crvene do tamnocrvene, veoma retko žute boje pokožice. U zrelosti poprime slatkastokiseli ukus pa se sveže mogu konzumirati kao ukusno voće.
Pogodne su za preradu u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, sirup, sok, rakiju. Istovremeno plodovi imaju i lekovita svojstva. Sadržaj askorbinske kiseline veoma je visok.
Značajno je naglasiti da se od drenjina mogu pripremati prerađevine bez aditiva i bez termičke obrade. Naročito je poznat tzv. mućeni pekmez od drena, koji se priprema bez kuvanja i bez konzervansa, samo uz mešanje određenom tehnikom i uz dodatak šećera.
U Francuskoj i Italiji nekada su od ovog voća proizvodili vino i žele ili su brali nedovoljno zrele plodove i konzervirali ih u slanoj vodi kao masline. U Rusiji se plodovi drena koriste kao začin za jela od mesa i ribe i u pripremanju supa. U Nemačkoj se kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira.
Dren se često zbog velike izbojne snage upotrebljava kao žive ograde. Drenovina je vrlo tvrdo, teško i žilavo drvo pa se koristi za različite namene, posebno za izradu delova za mašine koje su izložene naporu.
Dren je veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena u vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja.
Podnosi nepovoljne uslove
Dren podnosi niske zimske temperature i do minus 30 stepeni Celzijusovih. Veće štete koje niske temperature nanose drenu su od prolećnih mrazeva, a naročito od onih poznih. Kada posle toplijeg drugog dela zime i ranog proleća dođe do kretanja vegetacije, odnosno, do cvetanja, kasni prolećni mrazevi mogu naneti velike štete, mada se to vrlo retko dešava. U jesenjem periodu prvi mrazevi mogu oštetiti pupoljke. U letnjim mesecima plodovi mogu biti oštećeni gradom.
Nepovoljan uticaj imaju kiše i magla za vreme cvetanja jer smetaju letu pčela, što ima negativan uticaj na oprašivanje i oplodnju. Uprkos tome, dren donosi dobar i redovan prinos skoro svake godine jer ima dosta dug period cvetanja. S obzirom da se dren u prirodnoj populaciji nalazi i na kamenitim terenima, može se reći da je dosta tolerantan na sušu, objašnjava savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Ivana Gligorijević, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz PSSS Jagodine.
Izvor Agrobiznis/Blic