S obzirom da je masovna proizvodnja medija za skladištenje dovela do toga da se za relativno malo novca može kupiti hard disk velikog kapaciteta ili ako je brzina primarna onda se opredeliti za SSD (Solid State Drive) disk, čuvanje velike količine podataka ima uzlaznu putanju. Takođe, ne mali broj krajnjih korisnika se opredeljuje za kombinaciju navedena dva gde SSD služi kao osnova za operativni sistem, a hard disk kao prostor gde se čuvaju velike količine dragocenih podataka. Razvitkom digitalnih fotoaparata i mobilnih telefona došlo je do eksplozije korišćenja SD kartica, enormne količine fotografija se kreiraju i pablikuju svakodnevno. Povećanjem kapaciteta USB flash diskova i eksternih hard diskova prenosivost podataka je postala nikad lakša.
Zahvaljujući svemu navedenom, danas svako od nas ima određene podatke u posedu za koje smatra da su vredni, međutim malo ko pravi kopije istih, a masovna proizvodnja pored pada cena je dovela i do pada kvaliteta medija za skladištenje informacija i neminovno će kod određenog procenta korisnika dovesti do otkazivanja uređaja i gubitaka podataka. Kada dođe taj momenat većina korisnika pravi prvu veliku grešku – pokušava sama da spase podatke ne shvatajući kompleksnost zadatka. Najbolje što se može uraditi u datom momentu je da se uređaj isključi i problematični medij za skladištenje ne koristi, jer svako dalje korišćenje može prouzrokovati trajni gubitak podataka. Tada je potrebno pre svega zatražiti pomoć kompanija koje se profesionalno bave spasavanjem podataka. Nepo System sa svojim timom inženjera koji imaju dugogodišnje iskustvo savetuje da korisnik ni u kom slučaju ne pokušava sam da uradi popravku uređaja ili da sa raznim softverima koji se mogu naći na internetu, a upitnog su porekla, proba da spase podatke.
Ova kompanija inače već dugi niz godina sa velikom stopom uspešnosti spasava podatke sa različitih medija za skladištenje. Iz Nepo System-a kažu da oni ovaj posao obavljaju u profesionalnoj laboratoriji gde se diskovi otvaraju u posebno kontrolisanim uslovima, softverima poslednje generacije i pod strogom kontrolom pristupa stavljajući akcenat na privatnost i bezbednost podataka.
Osim fizičkog čuvanja podataka na diskovima, kompanije se sve češće odlučuju da za ove potrebe koriste i servere. Bili oni smešteni u njihovim prostorijama ili se nalazili u data centru, tržište prikazuje porast gde se hard diskovi koriste u RAID nizovima i gde se isti podaci čuvaju na više različitih diskova. Na taj način se dolazi do redudantnosti i u slučaju otkazivanja jednog diska, podaci će biti sačuvani na drugom. Ipak i to nije dovoljna sigurnost da se sačuvaju podaci jer nepažnjom korisnika ili većim hardverskim otkazivanjem dolazi do gubitka podataka. Da bi se u tom slučaju spasili podaci potrebno je doneti sve diskove iz RAID niza jer su oni međusobno povezani i svaki od njih je potreban da se niz kompletira i podaci postanu ponovo dostupni. Inženjeri Nepo System-a u saradnji sa korisnikom definišu prioritete šta je potrebno da se spase od podataka i nakon završenog procesa praksa je da se spaseni podaci prebacuju privremeno na interne uređaje za skladištenje dok korisnik ne dostavi sopstveni medij na koji će se podaci prebaciti.