Mada je nezahvalno donositi bilo kakav generalni zaključak na osnovu aktuelnih istraživanja o statusu religije u Evropi, jer su usled razlika u metodologiji i obuhvatu analiziranih zemalja i dobijeni rezultati drugačiji, opšti utisak je da u zapadnim zemljama broj hrišćanskih vernika opada a islamskih raste, na šta najviše utiču nove generacije. Nalazi za centralnu i istočnu Evropu su veoma protivurečni – barem u onim istraživanjima koji su se bavila ovim delom Starog kontinenta – budući da pojedini istraživači ovaj region, ili veći njegov deo uopšte nisu uvrstili u uzorak koji smatraju reprezentativnim za odgovor na pitanje šta je budućnost religije u Evropi.
Pre više od pola veka magazin „Tajms“ je objavio legendarnu naslovnu stranu sa pitanjem „Da li je bog mrtav?“, aludirajući na narastajuću sekularizaciju društva, podstaknutu razvojem nauke, sve većom dostupnošću obrazovanja, emancipacijom žena i drugim društvenim kretanjima koja su značajno uticala na slabljenje uticaja religije u modernom životu. Ovo izdanje izazvalo je brojne kontraverze, i svrstalo pomenutu naslovnicu u jednu od „deset najšokantnijih na svetu“. Danas ovo pitanje više nije toliko skandalozno, šta više, redovno ga proučavaju i teolozi i sociolozi religije.
Tako je Benediktanski centar za religiju i društvo (Benedict XVI Centre for Religion and Society) sa londonskog Sent Meri univerziteta sproveo dvogodišnje istraživanje o religioznosti mladih u Evropi, čiji su rezultati nedavno objavljeni. Nalazi studije koja je obuhvatila 22 evropske zemlje pokazuju da 50 odsto mladih u njima nije religiozno, ali i da je Stari kontinent veoma heterogen po ovom pitanju. Naime, dok u pojedinim zemljama veliki broj osoba starosti od 16 do 29 godina tvrdi za sebe da nisu vernici (u Češkoj čak 91 odsto mladih, u Estoniji 80 odsto), u drugima je većina mladih religiozna, poput Litvanije u kojoj ima samo 25 odsto ateista ili Poljske sa 17 odsto mladih koji ne veruju u boga. Zanimljivo je da su prve i poslednje dve zemlje na ovoj listi postkomunistička društva, što upućuje na potrebu da se dublje analiziraju uzroci koji su doveli do toliko suprotnih tendencija.
U studiji se navodi da mladi uglavnom ne posećuju religijske službe i mise u crkvama, a veliki broj njih ne praktikuje molitve ni kod kuće (80 odsto Čeha i po 70 odsto Šveđana, Danaca, Estonaca, Holanđana, Francuza i Norvežana). Među mladima koji se izjašnjavaju kao hrišćani preovlađuje katolička vera i to najviše u Poljskoj, Litvaniji, Irskoj, Sloveniji, Portugalu i Austriji, dok pravoslavci čine manje od dva odsto, a najviše ih je u Rusiji i Estoniji. Međutim, prilikom razmatranja ovih rezultata treba imati u vidu da istraživanje nije obuhvatilo Italiju, od država bivše Jugoslavije analizirana je samo Slovenija, a nisu bile uključene ni Grčka, Slovačka, Ukrajina, Belorusija, Rumunija i Bugarska.
U koga će verovati Evropa?
Ipak, Stiven Bulivant, profesor teologije koji je predvodio ovo istraživanje, smatra da je istraživački uzorak dovoljan da se dođe do najvažnijih zaključaka o aktuelnim i budućim kretanjima u pogledu verskih opredeljenja u Evropi. Podaci već sada ukazuju da zastupljenost hrišćanstva kao najbrojnije religije na Starom kontinentu opada među mladima, pa se, na primer, samo 26 odsto mladih u Francuskoj izjašnjavaju kao hrišćani, dok je 10 odsto njih islamske veroispovesti. U Velikoj Britaniji je taj odnos 21 naspram šest odsto u korist hrišćana.
Bulivant predviđa da će se broj posvećenih hrišćanskih vernika i dalje smanjivati, dok će uporedo rasti broj islamskih vernika. Statistika pokazuje da je 1990. godine u Evropi, isključujući Tursku, živelo 30 miliona muslimana, 2010. godine 44 miliona, a očekuje se da će do 2030. njihov broj narasti na 58 miliona. Autor istraživanja, međutim, smatra da rastući broj islamskih vernika u Evropi nije samo posledica migracija, već i trenda da muslimanske porodice imaju u proseku više dece i što je najvažnije – religioznost je veoma zastupljena među novim generacijama.
Pitanjem da li se hrišćanska Evropa pretvara u sekularnu pozabavila se i kompanija za istraživanje javnog mnjenja EuroPulse, koja je objavila prošle godine istraživanje o religioznosti u Evropi zasnovano na rezultatima popisa. Prema njihovim podacima, 38 odsto Evropljana se izjašnjavaju kao ateisti, dok se među verujućima 42 odsto izjašnjavaju kao katolici, osam odsto kao protestanti, tri odsto kao muslimani, a po jedan odsto kao juadisti i budisti. U osam odsto spadaju druge religije, uključujući i pravoslavnu.
Rezultati pokazuju i da su stariji stanovnici Evrope religiozniji od mlađih u svim zemljama osim u Nemačkoj, gde se 64 odsto mladih izjašnjavaju kao verujući nasuprot 58 odsto onih koji imaju više od 29 godina. Četvrtina mladih Nemaca su protestanti, a 24 odsto katolici, dok je udeo muslimana narastao na 10 odsto. Zanimljivo je da među najstarijom populacijom Nemaca nema nijedne osobe koja se izjašnjava kao pripadnik islamske veroispovesti, dok se tri odsto sredovečnih i deset odsto mladih tako izjašnjava, što znači da se broj muslimana progresivno povećava.
Srbija između boga i životne sile
Ovo istraživanje, pak, nije obuhvatilo nijednu zemlju centralne i istočne Evrope, gde je slika bitno drugačija, barem prema istraživanjima koja je upravo u tom regionu sproveo prošle godine Pju istraživački centar (Pew Research Center). Autori istraživanja zaključuju na osnovu dobijenih nalaza da je u mnogim postkomunističkim i postsocijalističkim društvima, u kojima je decenijama propagiran ateizam, religija postala stub nacionalnog identiteta. U istočnim državama poput Rusije, Bugarske i Ukrajine od 1991. do danas značajno je porastao broj pravoslavaca, što se donekle objašnjava razračunavanjem sa komunističkom prošlošću.
Nalazi u Srbiji, na osnovu izjašnjavanja građana tokom poslednjeg popisa stanovništva, pokazuju da ateista ima nešto više od osam odsto, a među verujućima oko 85 odsto su pravoslavci, drugi po brojnosti su katolici (pet odsto), a treća po zastupljenosti je islamska veroispovest sa 222.828 pripadnika (tri odsto). Ono što analitičari Pju istraživačkog centra izdvajaju kao kuriozitet u Srbiji jeste podatak da iako pravoslevni vernici kao svoju zvaničnu versku organizaciju navode Srpsku pravoslavnu crkvu a većina srpskog patrijarha doživljava kao najveći religijski autoritet, ipak svaki šesti ispitanik ističe da je u pravoslavlju najveći autoritet – ruski patrijarh.
I na kraju, šta o religioznosti mladih u Srbiji pokazuju rezultati istraživanja koje je pre četiri godine sproveo Centar za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju? Zaključak bi, u najkraćem, mogao da glasi: dok je starija populacija „svesna svog boga“, kod mladih u Srbiji je situacija šarenolika. Naime, oko 55 odsto anketiranih mladih je verovalo da bog postoji, 11 odsto u to nije bilo sigurno, četvrtina je rekla da postoji neka vrsta duha ili životne sile, dok je devet odsto izrazilo stav da ne postoje ni bog, niti duh ili životna sila. Među mladima koji su se izjasnili kao relligiozni, većina je bila pravoslavne vere, a zanimljiv je podatak da je dva odsto ispitanika pripadalo nekom manje poznatom duhovnom pokretu ili novim religioznim organizacijama.
Da li se poređenjem svih navedenih rezultata može doći do bilo kakvog pouzdanog zaključka o tome kakva je budućnost religije u Evropi? S obzirom na različite metodologije i obuhvate analiziranih zemalja u ovim istraživanjima, pa samim tim i na različite rezultate koji su dobijeni, jedino što se nameće kao zajednički utisak je trend da u zapadnim zemljama među novim generacijama opada broj hrišćana a raste broj islamskih vernika. Donekle je jasno i to da je prilično nejasno kakva je ukupna slika u zemljama centralne i istočne Evrope, ali sudeći po generalnom interesovanju autora navedenih istraživanja, čini se da za većinu njih ovaj region, ili veći njegov deo nisu ni bitni za odgovor na pitanje šta je budućnost religije u Evropi.