U Srbiji, Hrvatskoj ili Poljskoj, obveznice u lokalnoj valuti sa dužim periodom dospeća nisu se znatnije menjale u drugom kvartalu. Istovremeno, kretanja na deviznom tržištu pokazuju da su valutne intervencije u ovom trenutku dovoljne za obuzdavanje pritisaka u pravcu apresijacije dinara, pokazuje analiza Erste Grupe.
Tržišta obveznica u centralnoistočnoj Evropi (CIE) suočila su se sa još jednim jakim talasom promena stopa u drugom kvartalu u uslovima znatnog povećanja inflacije, a ECB je potvrdila plan da okonča program kupovine državnih obveznica do kraja ove godine dok su investitori u nekoliko navrata pokazali nespremnost da prihvate rizik (nova italijanska vlada, carine SAD-a). Ne samo da su se prinosi povećali, već su i valute oslabile. Tako je, iako je učinak obveznica zemalja CIE u evrima bio uglavnom nepromenjen u prvoj polovini 2018. godine, učinak obveznica u lokalnoj valuti korigovan na osnovu kretanja valuta bio duboko u negativnoj zoni u prvoj polovini 2018. godine (-4.3%). Hrvatska je bila jedina zemlja koja je izbegla negativan učinak svojih petogodišnjih obveznica u lokalnoj valuti (mereno u evrima) u prvoj polovini 2018, delom takođe zato što je kuna bila podržana snažnom sezonskom potražnjom u proteklim mesecima.
Program kupovine državnih obveznica ECB-a bliži se kraju sa neto kupovinama na nivou od 30 milijardi EUR do septembra 2018. godine i 15 milijardi EUR u ostatku godine. ECB ne bi trebalo da počne da podiže kamatne stope pre septembra 2019. godine, te će proći određeno vreme pre većeg povećanja prinosa u evrozoni. Međutim, mnogo raniji početak normalizacije stopa i prinosa u CIE obezbeđuje dobru rezervu (u pogledu spreda) za vreme kada prinosi na nemačke obveznice budu počeli da rastu. Ekonomisti Erste Grupe vide potencijal za sužavanje spredova na desetogodišnje obveznice u lokalnoj valuti za 30-70 baznih poena u CIE ove godine.
U Hrvatskoj, Rumuniji i Poljskoj, gotovinske rezerve veoma su blizu preostalih bruto potreba za finansiranjem. Kao i obično, Slovenija ima najveću količinu gotovinskih rezervi (koja znatno premašuje limit potreba za finansiranjem), ali Češka Republika takođe može da se pohvali značajnom gotovinskom rezervom. U Srbiji, Hrvatskoj ili Poljskoj, obveznice u lokalnoj valuti sa dužim periodom dospeća nisu se mnogo promenile u drugom kvartalu, dok je u Češkoj Republici došlo do umerenog povećanja prinosa.
Prinos na srpske obveznice u RSD koje dospevaju 2023. biće oko četiri odsto
Aktivnost emitovanja obveznica u drugom kvartalu 2018. uglavnom je bila usmerena ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti (45 milijardi RSD u HoV u lokalnoj valuti naspram 23 milijarde RSD u HoV izraženih u evrima). Međutim, izdavanje evroobveznica takođe je bilo zanimljivo zbog uvođenja nove sedmogodišnje HoV, što je dodalo još jednu tačku na krivoj prinosa u evrima. Na ovoj aukciji, Uprava za dug je ponudila 100 miliona EUR i prihvatila ponude u iznosu od 65 miliona EUR, sa prinosom od 2,5 procenta. Kada se radi o trećem kvartalu 2018. godine, kalendar aukcija pokazuje da će se Uprava za dug fokusirati samo na reotvaranja petogodišnjih (do 27 milijardi RSD) i desetogodišnjih (do 18 milijardi RSD) HoV u lokalnoj valuti.
Za naredni period, profil dospeća ukazuje na to da bi trebalo da uglavnom vidimo zanavljanje hartija izraženih u evrima, ali očekuje se da će deo refinansiranja biti ostvaren kroz aukcije u lokalnoj valuti, pošto se Uprava za dug sve više fokusirala na ublažavanje deviznih rizika u proteklih par godina. Što se tiče aktivnosti na međunarodnim tržištima duga, plan budžeta za 2018. predviđa izdavanje evroobveznica, pošto jedna milijarda obveznica u USD iz 2013. dospeva u decembru. Međutim, s obzirom na relativno veliku gotovinsku rezervu, budžetski suficit i manje povoljna kretanja na međunarodnim tržištima u poslednje vreme, u Erste Grupi ne isključuju mogućnost da Srbija ove godine opet preskoči emisiju evroobveznica.
Na strani potražnje, interesovanje stranih investitora bi trebalo da se zadrži na visokom nivou, pošto niži ali još uvek atraktivni prinosi na domaće i međunarodne HoV, praćeni stabilnom inflacijom, povoljnijim fiskalnim rezultatima i pozitivnim reakcijama agencija za kreditni rejting, srednjoročno gledano, predstavljaju faktore podrške ukupne potražnje.
Nakon što je NBS smanjila referentnu stopu na tri odsto u junu, očekuje se da će donosioci odluka o monetarnoj politici ostati uzdržani tokom cele godine, pošto u Ersteu predviđaju (baš kao i NBS) postepeni porast inflacije, kako bazni efekat bude postepeno slabio i kako budu osetniji snažniji pritisci faktora sa strane potražnje (ubrzanje ekonomske aktivnosti) i sa strane ponude (pritisak na zarade). Takođe, kretanja na deviznom tržištu pokazuju da su u ovom trenutku valutne intervencije dovoljne za obuzdavanje pritisaka u pravcu apresijacije dinara. Stoga se ne očekuje dodatna podrška za kretanje prinosa sa strane monetarne politike.
Što se tiče drugih faktora, najvažniji momenat u 2018. jeste dogovor o davanju Beogradskog aerodroma u koncesiju na 25 godina, koji je potpisan u martu i trebalo bi da Srbiji donese do 1,5 milijardi EUR, od kojih bi država mogla da dobije oko 417 miliona EUR avansne uplate u septembru ove godine i pet do 16 miliona EUR godišnje kroz naknade. Fiskalni podaci pokazuju da je Srbija zabeležila suficit od 31 milijarde RSD u prvoj polovini godine, premašujući očekivanja.
Agencije za kreditni rejting Fitch i S&P prepoznale su primetna poboljšanja u fiskalnim, ekonomskim i eksternim podacima, ali su odlučne da dugoročni rejting zadrže na nivou BB uz stabilnu prognozu u junu, pošto su obe agencije već podigle rejtinge krajem 2017. godine. Dodatna poboljšanja po tom pitanju mogli bismo da vidimo ove godine.
S obzirom na sve to, u Ersteu veruju da će se prinos na srpske obveznice u dinarima koje dospevaju 2023. kretati oko četiri procenta tokom godine, pri čemu će pritisci u pravcu rasta poticati iz kretanja prinosa na benchmark HoV, dok bi spredovi trebalo da ostanu na relativno istom nivou.