U situaciji kada je javni dug Srbije nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima odmah porastao za nekoliko stotina miliona evra usled jačanja dolara u odnosu na evro i kada se spekuliše da li će se takav trend nastaviti ili ne, mogu li građani da se zaštite od promena na deviznom tržištu i ispravno predvide na duže staze u kojoj valuti je najisplativije štedeti?
Iako je prethodne godine zabeležen rast štednje u dolarima za oko 11%, ona i dalje čini svega 4,7% ukupne devizne štednje u bankama u Srbiji, koja iznosi oko 8,9 milijardi evra. Najveći deo devizne štednje je u evropskoj valuti, a bankarske kamatne stope na štednju u evrima i dolarima su na približno jednakom nivou. Međutim, nije isključeno da će se banke u narednom periodu prilagođavati novim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu, pre svega očekivanom povećanju kamatnih stopa u SAD, kažu u Narodnoj banci Srbije. U centralnoj banci ističu da imaju mehanizme za ublažavanje preterane oscilacije kursa na relaciji evro-dinar, ali upozoravaju da su van njenog uticaja faktori koji utiču na kurs prema drugim valutama.
Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu ukazuje da je jačanje dolara, usled restriktivnije monetarne politike američkog FED-a, uticalo i na deo domaćih štediša da se ponašaju u skladu sa takvim trendom. „Od trenutka prvog podizanja kamatne stope FED-a do kraja novembra prošle godine, iznos depozita u dolarima uvećan je za 8,3%, dok je rast štednje u evrima iznosio samo 2,8%“, navodi Nikolić. On, međutim, podseća da je udeo štednje u dolarima u ukupnoj deviznoj štednji tradicionalno nizak i kreće se oko četiri odsto, te da pomenuti trend nije bitnije promenio valutnu strukturu. Štednja u evrima je u ukupnoj deviznoj štednji na međugodišnjem nivou smanjena za 0,4%, dok je u dolarima uvećana za 0,2%.
„Nisam primetio da banke nude više kamatne stope na štednju u dolarima, niti je to bio ključni motiv štedišama, već korist koja se odnosila na kapitalni dobitak, pre svega na jačanje dolara prema evru, pa time i prema dinaru. Pomenti efekat je, međutim, najverovatnije iscrpljen tokom prethodne godine, jer teško da će dolar nastaviti značajnije da jača u odnosu na evro“, smatra Nikolić. „Naravno“, dodaje, „dalja kretanja će značajno zavisiti od poteza nove američke administracije, iako ne smemo zaboraviti da je FED najavio novo zaoštravanje monetarne politike shodno rastu inflacije i stopi nezaposlenosti“.
Odliv portfolio investicija
Privrženost domaćih deviznih štediša evru nije se značajnije promenila u korist dolara, potvrđuju i u Poštanskoj štedionici, usmerenoj na poslovanje sa stanovništvom. „Kamate na dolarske uloge pomeraju se sporadično i minimalno, pre svega zato što su aktive banaka uglavnom izražene u evrima, tako da banke nemaju preku potrebu za dolarskom valutom. Takođe, domaće tržište obično reaguje sa zakašnjenjem na promene ovakve vrste”, ukazuju u Poštanskoj štedionici.
S druge strane, jačanje dolara uticalo je na pad interesovanja institucionalnih investitora za državne hartije koje emituje Republika Srbija. Analize pokazuju da američki investicioni fondovi „izlaze“ iz srpskih državnih obveznica i da je od januara do oktobra 2016. godine neto odliv portfolio investicija iz Srbije bio 746 miliona evra, što je za 690 miliona evra više nego u istom periodu 2015. godine. U Ministarstvu finansija negiraju da bi to moglo da se odrazi na planirane aukcije srpskih državnih obveznica, bilo da je reč o obimu ili prinosu. Stručnjaci beogradskog Ekonomskog instituta ističu u „Makroekonomskim analizama i trendovima“, da je povlačenje nerezidenata iz državnih dinarskih HoV uticalo na povećane intervencije NBS na bankarskom deviznom tržištu, kako bi se izašlo u susret povećanoj tražnji domaćih poslovnih banaka i na taj način smanjile prekomerne dnevne oscilacije kursa.
Za sada, ipak, stabilno
Deprecijacijski pritisci, izraženi u prvoj polovini prethodne i početkom ove godine, posledica su pojačane neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i faktora iz domaćeg okruženja, kažu u NBS i dodaju: „Od početka godine oni su delom sezonskog karaktera i rezultat su povećane tražnje domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata, kao i sezonskog smanjenja indeksirane aktive banaka, te njihove potrebe da kupuju devize kako bi se zaštitile od deviznog rizika“.
Rast referentne stope FED-a i najava da će se ona u narednom periodu podizati brže nego što se očekivalo, kao i neizvesnost u pogledu buduće ekonomske politike SAD izazvali su slabljenje valuta mnogih zemalja u razvoju, napominju u centralnoj banci. Takve posledice su se osetile i u Srbiji, ali su ublažene pravovremenom reakcijom NBS, koja je u 2016. godini, u kupoprodaji na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 160 miliona evra, a uključujući i 2015. godinu, NBS je po osnovu intervencija povećala devizne rezerve za 360 miliona evra.
Nataša Marjanović, član izvršnog odbora „Đenerali osiguranja Srbija“, zadužena za upravljanje sredstvima i finansijske transakcije, ističe da jačanje dolara i podizanje kamatnih stopa u SAD nije imalo vidljivijih efekata na opštu situaciju u Srbiji, iako svakako utiče na ukupnu zaduženost same države. Kada je reč o posledicama povlačenja američkih investitora iz naše zemlje i intervencija centralne banke na deviznom tržištu, naša sagovornica, pod čijom upravom su i penzijski fondovi ovog društva, navodi da je određena depresijacija dinara očekivana u domaćoj privredi i daljoj stabilizaciji tržišta. „Naime, ukoliko posmatramo poslednjih nekoliko godina, makroekonomski parametri ukazuju na stabilan kurs i nisku inflaciju, odnosno visoke realne prinose za investitore na našem tržištu. Samim tim, svi članovi dobrovoljnih penzijskih fondova imaju koristi od stabilne ekonomije, što se ogleda i u prinosima koji su ovih godina ostvarivani na tržištu”, ističe Marjanović.
Forsiranje dinara
Prema poslednjim objavljenim podacima u Statističkom biltenu NBS iz prošlog novembra, kamatne stope na štednju u evrima su 0,68 odsto godišnje. Kada se porede trenutne ponude banaka, očigledno je da je kamatna stopa na dolare veća nego na evro, u nekim situacijama i dvostruko: za oročenje na godinu dana banka za evro plaća 0,45%, a za dolar 1%, više nego duplo. Ipak, za štednju je, prema Statističkom biltenu NBS, sa stanovišta kamate i dalje najisplativiji dinar: za godišnje oročenje kamatna stopa je oko 4,5%, odnosno 3,28% u proseku za sve ročnosti.
Oni koji više veruju dinaru, nego stranim valutama, bankama su poverili oko 50 milijardi dinara. Prema analizama koje NBS periodično sprovodi, dinarska štednja je dugoročno isplativija u odnosu na štednju u evrima. To je rezultat viših kamatnih stopa na dinarsku štednju u uslovima relativne stabilnosti deviznog kursa, kao i povoljnijeg poreskog tretmana u odnosu na štednju u evrima, ističu u centralnoj banci i dodaju da je primetan rast dinarske štednje u skladu sa Strategijom dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, koju sprovode NBS i republička vlada.
Daniela Ilić
broj 134, februar 2017.