Prodaja problematičnih kredita porasla je u 2016. godini usled većeg interesovanja investitora i inteziviranja aktivnosti banaka, pokazao je poslednji Deloitte-ov izveštaj o problematičnim kreditima (“CEE NPL markets in full swing”) koji analizira odnos, obim i tržište problematičnih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE). Ovogodišnji izveštaj prvi put obuhvata dvanaest zemalja, među kojima su i tri baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija.
Prema Deloitte-ovoj analizi, procenjuje se da u regionu centralne i istočne Evrope vrednost problematičnih kredita iznosi 49 milijardi evra, koji su zajedno sa problematičnim kreditima zemalja Baltika u 2015. godini iznosili 51. milijardu evra, što je u skladu sa trendom pada u regionu u odnosu na 2014. godinu. Smanjenje vrednosti u 2015. godini uglavnom je bilo podstaknuto padom problematičnih kredita u Mađarskoj za 31 odsto, kao i u Sloveniji za 20 odsto. Prošle godine je bilo sličnih tendencija, što se moglo videti iz ukupne nominalne vrednosti transakcija od preko 4 milijarde evra.
Pad udela problematičnih kredita započet 2014. godine nastavlja se i dalje kako u severnom tako i u južnom regionu centralne Evrope uz vidljivu razliku između dva područja: dok Poljska, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija beleže stopu u rasponu od pet do deset odsto, stopa problematičnih kredita se u zemljama na jugu kreće od 10 do 22 odsto. Najveće smanjenje stope problematičnih kredita zabeleženo je u Mađarskoj i to 3,7% i Sloveniji, 1,9%.
Vladimir Surla, direktor u Deloitte-ovom Sektoru za finansijsko savetovanje opisao je položaj regiona: „U Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji se u 2016. godini povećao broj zatvorenih i tekućih transakcija, pa su se ove zemlje tako približile Rumuniji i Sloveniji kao već aktivnim tržištima od 2015. godine. Restrukturiranje kredita u narednim godinama moglo bi da dodatno podstakne smanjenje problematičnih kredita, a time i doprinese rešavanju problema likvidnosti koje trenutno preživljavaju i neke dugoročno solventne kompanije i pojedinci, i time se olakša otplata kredita. Druga novost je da je, za razliku od ranije, kad su se prenosili uglavnom problematični krediti poslovnih subjekata, u 2016. godini oživelo tržište problematičnih hipotekarnih kredita stanovništvu.“
Makroekonomska kretanja i dalje idu u prilog pozitivnom zaokretu na tržištu problematičnih kredita u regionu: svih dvanaest analiziranih zemalja beleži rast BDP-a, što se posredno pozitivno odrazilo na sposobnost otplaćivanja kredita kako fizičkih tako i pravnih lica. Vidljiv je i oporavak tržišta nekretnina a što je za investitore važan pokazatelj budućih prinosa.
U regionu su vidljiva nastojanja da se uvede regulativa koja će olakšati raščišćavanje nagomilanih problematičnih kredita uklanjanjem prepreka za njihovu prodaju. Najnovija direktiva Evropske centralne banke propisuje iscrpne izveštaje za banke koje u svojim bilansima imaju visok udeo problematičnih kredita. Reč je o zahtevu koji važi za sve banke pod nadzorom Evropske centralne banke što se posredno odražava i na banke u regionu koje nisu pod njenim direktnim nadzorom. Osim toga banke sa visokim udelom problematičnih kredita u obavezi su da sastave i implementiraju celovitu strategiju za smanjenje udela problematičnih kredita, što bi moglo dati dodatni zamah tržištima na kojima se trguje problematičnim kreditima.
Surla objašnjava: „Zbog sve povoljnijih makroekonomskih uslova, sve veći broj banaka odlučuje da proda svoj portfolio problematičnih kredita, što investitori sigurno gledaju sa odobravanjem. Najveći međunarodni investicioni fondovi ne pokazuju značajnije zanimanje za region, ali postoji i deset do petnaest većih investitora koji ulažu značajna sredstva u region i aktivno učestvuju u transakcijama problematičnih kredita. Investitori su dodatno motivisani sve boljim makroekonomskim okruženjem, oporavkom tržišta nekretnina, povećanjem raspoloživog dohotka, ali pre svega i većom otvorenošću banaka za transakcije. Sve življe tržište problematičnih kredita kao i sve veći broj banaka u regionu sa već sklopljenim transakcijama prodaje problematičnih kredita, rezultirali su većom tolerancijom investitora na rizik. Deloitte očekuje da će se nivo transakcija iz 2016. godine zadržati i u 2017. godini kako će investitori koji se bave problematičnim kreditima biti sve upoznatiji sa specifičnostima regiona, a banke biti sve sklonije prodavanju portfolia problematičnih kredita.