Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u aprilskom izveštaju svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting dodeljen nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Madjarska, Makedonija i Albanija. Bolji rejting u regionu imaju Slovenija i Rumunija, koje su okarakterisane kao zemlje blagog rizika. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja vrlo visokog rizika. Ovog meseca rejting je povećan Kipru i Argentini, dok je smanjen Bahreinu.
Nakon godišnjeg rasta od 2,5% u zadnjem kvartalu 2016. god. izgledi za srpsku privredu su poboljšani i Dun & Bradstreet predviđa rast od 3,0% u 2017-oj i 3,3% u 2018-oj godini. To podrazumeva povećanje prodajne aktivnosti u Srbiji. I pored svih pozitivnih komponenti BDP-a, glavni pokretač rasta tokom prognoziranog perioda su investicije (koje su u porastu po godišnjoj stopi od 2,6%) finansirane prilivom stranih direktnih investicija (procenjenih na 1,9 milijardu evra u 2016.) i poboljšanim kreditnim uslovima u zemlji.
Drugi izvor rasta BDP-a je neto izvoz. Izvoz robe i usluga raste po godišnjoj stopi od 13,8%, zahvaljujući povećanom potražnjom za srpsku robu u Nemačkoj i Austriji i stalnom širenju izvozno orijentisanog proizvodnog sektora Srbije. To daleko prevazilazi godišnji rast uvoza od 5,8% iz četvrtog kvartala 2016. Međutim, postoje i spoljni rizici, naročito obnovljen finansijski stres u Italiji i u drugim delovima evrozone, što bi moglo da uspori rast izvoza.
Treći pokretač rasta je potrošnja javnog sektora što je u skladu sa planovima vlade da ublaži štednju i podigne potrošnju za 2,0% u 2017. i 1,9% u 2018. godini, dok je sa druge strane potrošnja domaćinstava porasla za samo 1 % u četvrtom kvartalu 2016. Pad stope nezaposlenosti (najniža od 2009.god), porast realnih zarada (u okruženju niske inflacije) i porast prihoda od dijaspore (2,6 milijardi EUR u 2016.). pospešiće potrošnju domaćinstava. Usporiti je može potreba smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru za 25-30 hiljada ljudi godišnje u skladu sa sporazumom vlade i MMF-a.
Iako razvijena, saobraćajna infrastruktura u Srbiji nije modernizovana još od raspada Jugoslavije, tako da je kvalitet puteva loš. U martu ove godine počeli su radovi na novoj 17,6 km dugačkoj deonici Koridora 11, autoputu između Surčina i Obrenovca, koji će na kraju povezati Srbiju sa Crnom Gorom. Takođe su počeli radovi na 17,7km delu pruge Koridora 10, koji je finansiran od strane Rusije, koji će povezati Salzburg u Austriji sa Solunom u Grčkoj preko Srbije, a čije otvaranje se očekuje ove godine. U međuvremenu, vlade Srbije i Rumunije su potpisae memorandum o izgradnji autoputa između Pančeva i Temišvara koji treba da bude završen sredinom naredne decenije. Zajedno sa drugim projektima i naftovodom, ove inicijative će pomoći povezivanju Srbije sa njenim glavnim trgovinskim partnerima i značajno olakšati uvoz i izvoz robe.
Sporazum Srbije o stabilizaciji i pridruživanju EU ukida carinjenje za većinu robe uvezene iz Unije. Srbija ima i slobodne trgovinske sporazume sa skoro svim svojim susedima, sa EFTA i Evroazijskom ekonomskom unijom. Međutim, izvoznici iz ostatka sveta suočavaju se sa ponderisanom prosečnom carinskom stopom od 5,4%, koja se verovatno neće sniziti sve dok Srbija ne pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Prisutne su i necarinske barijere, bilo da se radi o uvoznim procedurama, domaćim tehničkim uslovima i standardima ili korupciji na samoj granici. I pored toga, barijere pri spoljnotrgovinskom poslovanju u Srbiji su ocenjene kao umerene u izveštaju ove bonitetne kuće.