Prema Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2026. godinu, u četiri oblasti zabeleženo je nazadovanje, a u pravosuđu nije bilo napretka. Komisija je upozorila da je u prethodnom periodu bilo političkih pritisaka na pravosuđe i da su pogoršane medijske slobode.
Nazadovanje je registrovano u reformi javne uprave, slobodi izražavanja, obrazovanju i kulturi, kao i u spoljnoj politici. U oblasti pravosuđa i osnovnih prava nije bilo napretka, dok je u borbi protiv korupcije ostvaren samo ograničen napredak.
Komisija ocenjuje da su tokom izveštajnog perioda, od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026, produbljeni društvena polarizacija i politički sukobi. Masovni studentski i građanski protesti nastavljeni su zbog optužbi za korupciju i izostanak odgovornosti institucija, naročito nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Istrage o korupciji pokrenute nakon nesreće još nisu završene.
Pritisci na pravosuđe i nedovršene istrage
U oblasti pravosuđa Komisija upozorava na značajno povećanje političkih pritisaka na sudstvo i tužilaštvo, kao i na neadekvatnu reakciju nadležnih institucija na nedozvoljene uticaje.
U borbi protiv korupcije ostvaren je ograničen napredak. Prema izveštaju GRECO-a iz avgusta 2026, Srbija je zadovoljavajuće ispunila samo tri od 24 preporuke iz petog kruga evaluacije. Većina aktivnosti iz prethodnog antikorupcijskog plana nije realizovana.
Pogoršanje uslova za rad medija
U oblasti slobode izražavanja zabeleženo je dalje nazadovanje. Komisija ukazuje na sve teže uslove za rad novinara, povećanje pritisaka i pretnji, politički i ekonomski uticaj na uređivačku politiku, kao i nedoslednu primenu medijskih zakona.
Iako je izbor novog Saveta REM-a odblokiran u julu 2026, regulator nije uspeo da obezbedi efikasan nadzor nad medijskim izveštavanjem tokom izborne kampanje.
Problemi sa izbornim uslovima i političkom kontrolom
Izmene šest izbornih zakona predstavljale su korak napred, ali nisu ispunjene sve ključne preporuke ODIHR-a. Komisija upozorava na potrebu sprečavanja zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na birače i ugrožavanja bezbednosti novinara.
Takođe ocenjuje da su parlamentarna kontrola i nadzorna funkcija Narodne skupštine ograničene, dok se politička debata i donošenje odluka u Srbiji faktički odvijaju pod uticajem predsednika Republike na način koji nije predviđen Ustavom.
Srbija se nedovoljno usklađuje sa spoljnom politikom EU
U oblasti spoljne politike zabeleženo je nazadovanje. Stopa usklađenosti Srbije sa odlukama EU iznosila je 63 odsto na dan 1. septembra 2026, u poređenju sa 67 odsto prethodne godine.
Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i Belorusije uvedenim zbog ruske agresije na Ukrajinu, a Komisija ukazuje i na izjave pojedinih srpskih zvaničnika koje su suprotne pozicijama EU.
Klaster 3 i dalje čeka otvaranje
Uprkos negativnim ocenama u političkim i institucionalnim oblastima, Srbija je, prema proceni Komisije, ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. Međutim, njegovo otvaranje zavisi od političke odluke država članica.
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvorila dva.
Evropska komisija poručuje da će dalji napredak zavisiti od stvarnog sprovođenja reformi, posebno u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava, kao i od normalizacije odnosa sa Kosovom.
Foto: Drew tilk, Unsplash