Novi transportni koncept Hyperloop One uspešno je testiran u Nevadi, međutim u ovom ogledu nije korošćen vagon pune veličine već eksperimentalna kolica koja su lakša i manja od njega. Da podsetimo, Hyperloop je zamisao biznismena Ilona Maska koja podrazumeva vagone koji evitiraju na elektromagnetnim principima odnosno u cevi sa niskim pritiskom vazduha koji podseća na vakuum, odnosno koji ima minimalni otpor pri kretanju. Međutim kompanija koja se sprovela ovo testiranje i sam Hyperloop One nema veze sa vlasnikom Tesla Motorsa, već pripada drugim privatnicima koji su svoj posao proširili na mnogo više zemalja od SAD. Oni naime razvijaju putnički i sistem prevoza za kargo i u Finskoj, Švedskoj, Holandiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj im je da ovaj sistem prevoza profukcioniše već do 2021. godine.
Glavna ideja im je da Hyperloop bude bezbedan a veoma brz način prevoza koji uopšte ne bi ili bi mnogo manje zagađivao okolinu od sadašnjeg saobraćaja, sa planom da postiže brzine od 1000 km/h, što bi ga učinilo bržim i od civilnih aviona.
Tokom pomenutog eksperimenta uspešno je postignut pritisak u cevi sličan vakuumu a eksperimentalna kolica su za pet sekundi dostigla brzinu od 115 km/h. Svi elementi koji su morali biti ispitani uspešno su prošli test – pogon, kočenje, levitiranje i vakuumski sistem.
Prilikom testa inježenjeri su uspeli da izvuku vazduh iz cevi koja je široka 3,35 metara i dugačka oko 500 metara, no još uvek nisu našli rešenje za neka ključna pitanja poput onog kako postići vakuum u cevi usled ulaženja i izlaženja vagona iz komore. Jer, da bi se održala maksimalna efikasnost ovog sistema vakuum u cevi ne bi trebalo da se prekida ni u jednom trenutku.
Posle ovog testa, sledi pokušaj postizanja brzine od 400 km/h, uz povećanje pouzdanosti i dodatnog smanjenja cene ovog vozila koje bi moglo biti korišćeno u javnom prevozu.