Preduzeća u stečaju, prvenstveno nekadašnji industrijski giganti, posledica su lošeg upravljanja, odnosno loše privatizacije. Ukoliko ih gledamo iz ugla upravljanja otpadom, oni nisu gubitaši, već predstavljaju ogromnu ekonomsku šansu. Posmatrajući ih kao brownfield investicije, potrebno je da se uklanjanje istorijskog otpada i istorijskog zagađenja privede kraju, kako bi nesmetano mogao da se odvija dalji razvoj potencijalnih privrednih delatnosti, jedan je od zaključaka Međunarodnog MITECO Foruma, koji je pod sloganom „Danas odgovorno. Sutra održivo“ okupio više od 250 učesnika iz zemlje i regiona.
Tokom Foruma diskutovano je i o neophodnosti primene sistematičnog koncepta upravljanja otpadom, koji bi bio podržan i od strane države i od strane privatnog sektora. Ulaganje u sanaciju istorijskog otpada, kroz budžetski „Zeleni fond“, jedan je od prioriteta za realizaciju obaveza Srbije iz Poglavlja 27, a sve u cilju dostizanja zahtevnih standarda EU politika. Kroz ove investicije, nužna su dalja osnaživanja domaće industrije otpada, kako bi Srbija vremenom postala izvozno orijentisana.
Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, bi trebalo da definiše sopstvene industrijske politike, razvija i analizira ekonomske modele, uvažavajući svoje učinjene greške, ali i iskustva iz regiona. Primer je odabir ekonomskog modela upravljanja ambalažnim otpadom po principu selektivnog sakupljanja, naspram modela depozita.
Osim toga, dodatni potencijal za domaću privredu je i upotreba otpada kao alternativnog goriva. Naime, smanjenjem upotrebe fosilnih goriva, i ujedno iskorišćavanjem pojedinih mineralnih komponenti otpada, postigli bismo upravljanje otpadom u skladu sa najbolje raspoloživim tehnikama i principima kružne privrede, uz smanjenje izvoza otpada na tretman.