Treće godišnje izdanje studije A.T. Kearney-a o visoko tehnološkoj industriji u Evropi (engl. Europe’s High-Tech Industry study) pokazuje da će u sledećih deset godina evropsko tržište rešenja koje obezbeđuje Internet stvari (Internet of Things), vredeti 80 milijardi evra. Potencijalna vrednost za ekonomiju mogla bi dostići 940 milijardi evra ili 7% BDP Evropske unije.
Analiza tržišta Interneta stvari pokazuje da usluge sa područja Interneta stvari u Evropskoj uniji do 2025. godine mogu doprineti povećanju produktivnosti u vrednosti od 430 milijardi evra, povećanju kupovne moći potrošača u vrednosti od 300 milijardi evra i uštedi vremena u vrednosti od 210 milijardi evra. Potencijal Interneta stvari za stvaranje vrednosti za ekonomiju u Evropi u sledećih deset godina iznosi do 940 milijardi evra.
„U Evropi su Industrije poput transporta, nekretnina, zdravstva od vitalne važnosti za Internet stvari, ali i obratno“, kaže Marko Derča, potpredsednik u A.T. Kearney-u. “S rastom Interneta stvari, ove industrije će postati još inovativnije i troškovno konkurentne. Pored toga, s obzirom na njihove globalno čvrste pozicije, ove industrije mogu poslužiti kao temelj razvoja ekosistema Interneta Stvari u Evropi i igrati važnu ulogu u jačanju ekonomije u Srbiji.’’
Internet stvari je ključan za razvoj evropske ekonomije
Za ostvarenje potencijalnih prilika za industriju koje omogućava Internet stvari potrebna je povezanost više od 25 milijardi predmeta samo u Evropskoj uniji. Internet Stvari predstavlja tržište vredno 80 milijardi evra godišnje u šest kategorija prema pružaocima rešenja: 22 milijarde evra biće vrednost tržišta za integracije sistema, 18 milijardi evra za nadgradnju usluga i platformi, 15 milijardi evra kako bi se omogućile usluge cloud-a , analitike, automatizacije i bezbednosti, i 15 milijardi evra za povezivanje i pristup mreži, 10 milijardi evra za komponente i module, a 1 milijardu evra za sistemski softver i softver za upravljanje.
„Uticaj mreže na digitalne poslovne modele bi trebao da podrži razvoj novih ogromnih platformi na tržištu Interneta stvari. Slično kako i tokom prvog internet talasa, Evropa nije uspela da proizvede nijednog od Top-20 igrača, i prepustila je tržište američkim i kineskim kompanijama“ kaže Marko Derča, potpredsednik u A.T. Kearneyu. „Ukoliko se ovaj scenario ponovi, ne samo da će negativno uticati na zaposlenost, već će takođe imati i negativan uticaj na trgovinski bilans u Evropi, i lišiti Evropu sredstava za istraživanje i razvoj potrebnih za razvoj budućih inovacija. Postojanje Internet Divova koji bi operisali iz Evrope stvorilo bi idealnu priliku za konsolidaciju startap hubova, usled konstantne potražnje po finansiranju novih startap projekata.“
Evropa ima konkurentnu prednosti za razvoj Interneta stvari, ali i mnoge izazove
Evropa prednjači u produktivnosti i inovativnosti u velikom broju industrija, sa regulatornim radnim okvirom koji može biti prilagođen na način, da podrži internet stvari i digitalno pismene građane. Potencijalni kandidati koji bi mogli da u budućnosti formiraju središte razvoja ekosistema Interneta Stvari su telekomunikacioni operateri, dobavljači energetike i komunalnih usluga, kompanije sa područja zdravstva, sektor privatne bezbednosti i proizvođači industrijske mašinerije.
Uprkos trenutnoj prednosti Evrope, njena pozicija u industriji Interneta stvari je prilično izazovna. Kompanije koje proizvode komponente, predmete, softver i pružaju rešenja će svoju poziciju moći da izgrade samo kroz konstantnu posvećenost unapređivanju. Evropa bi trebala da stavi veći fokus na standardizaciju kako bi uticala na upravljanje Internetom stvari. Dok su standardi u privatnom sektoru već prilično uznapredovali kada je u pitanju standardiziranje odnosa kompanija sa potrošačima, Evropska unija bi trebala da kreira svoje standarde, posebno u oblastima proizvodnje, pametnih mreža (eng. Smart Grids), zdravstva i privatnosti podataka.
Do 2025. godine drastično će se povećati broj povezanih uređaja
U sledećih 10 godina, broj povezanih uređaja će se drastično povećati jer inovacije konvergiraju. Dolazi do prodora na polju poboljšanja performansi, energetske efikasnosti i smanjenju veličine senzora i aktuatora. Cene mikro električnih i mehaničkih sistema padaju, a skladištenje podataka postaje kompaktnije i jeftinije. Uvodi se protok IPv6, nova verzija Internet Protokola, koja omogućava do 340 biliona potencijalnih internet adresa. Povećava se izbor rešenja za povezivanje, koja omogućavaju korišćenje zahtevnijih aplikacija kojima je potrebna veća brzina (5G) i nizak protok kao i aplikacija koje imaju nisku potrošnju energije (LPWA). U kombinaciji sa arhitekturom cloud-a i algoritmima velikih podataka (eng. Big data), Internet Stvari predstavlja do sada neviđen izvor za stvaranje vrednosti.