Prošle godine cene kakaa i kafe dostizale su istorijske maksimume na svetskim robnim berzama, a ove i naredne dve-tri godine prognoziraju se lošiji rodovi zbog efekta El Ninja, pogotovo na plantaže u Južnoj Americi. Situaciju na domaćem tržištu kafe dodatno pogoršava tzv. crno tržište, na kome je raširena prodaja neproverenih proizvoda koji u sebi najčešće sadrže druge surogate, poput soje, kukuruznog brašna, nauta, stočnog graška, pa čak i žirova.
Na kafu, baš kao i na ostale poljoprivredne kulture, utiču sve veće klimatske promene širom sveta. U slučaju lošijeg roda cene sirove kafe na robnim berzama rastu, što je bio slučaj i u poslednje dve godine.
Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic, kaže za „Biznis & Finansije” da je u drugoj polovini ove godine došlo do pada cene sirove kafe, zbog boljeg roda u odnosu na očekivanja, ali i zbog devalvacije brazilske valute. „Cena sirove kafe je rasla od trećeg kvartala 2014. pa sve do kraja prve polovine 2015. godine. Strauss Adriatic, kao deo multinacionalne kompanije Strauss Coffee, jednog od pet najvećih proizvođača kafe na svetu, u stanju je da amortizuje ovakve oscilacije, tako da potrošač u što manjoj meri oseti posledice poremećaja na berzi. To potvrđuju i cene naših proizvoda na policama, koje su ostale nepromenjene skoro više od tri godine”, naglašava Daničić.
Međutim, dodatni problem predstavlja i činjenica što se kafom na berzama trguje u američkim dolarima, pogotovo zato što je dolar značajno ojačao u poslednje dve godine, ističe naš sagovrnik. Iz tog razloga pad cena kafe u drugom delu 2015. nije bio ni blizu dovoljan da se amortizuju kursne razlike.
Zbog svih tih promenljivih faktora, veliki proizvođači moraju da iskoriste sve prilike koje im se ukažu za racionalizaciju troškova, kako bi bili korak isprd konkurencije. “Strauss Coffee, čiji smo deo još od 2007. godine, uložio je značajna sredstva u izgradnju savremene fabrike Strauss Adriatica u Šimanovcima, najmodernije u ovom delu Evrope. Samom investicijom ostvarene su maksimalne uštede u pogledu troškova u procesu proizvodnje, pa, osim sitnih optimizacija, ne postoji dalji prostor za uštedu, a samim tim ni za smanjenje cene finalnog proizvoda“, objašnjava Daničić i dodaje: „Trudimo se da se od konkurencije razlikujemo pre svega kvalitetom i inovacijama u kojima potrošači prepoznaju dodatu vrednost. Te inovacije ne moraju nužno biti u proizvodima, već u bilo kom aspektu našeg biznisa“.
Švercom niko ne dobija
Prema podacima Euromonitora za prošlu godinu, u Srbiji je u maloprodaji čak 88 odsto kafe bila „turska”, odnosno „domaća” kafa. Direktor Strauss Adriatic-a ocenjuje da domaći konzumenti kafe umeju da cene kvalitet, jer najveći udeo u „domaćoj” kafi čini Rio Minas, koji je po svom poreklu sorta arabike, koja je i skuplja vrsta kafe. „Specifična je, jer se može pronaći samo na relativno malom prostoru u Brazilu i, stoga, prati cene arabika, a nekada bude čak i skuplja od kvalitetnijih sorti koje su u ponudi na tržištu“.
Što se tiče srpskog tržišta espreso kafe, odnosno tržišnog segmenta koji je namenjen ugostiteljstvu, aktuelni problemi nisu značajnije uticali na promene cena krajnjih proizvoda. „U ovom slučaju, takođe su proizvođači ti koji trpe najveću štetu i na čiju profitabilnost utiču promene cena sirovina, a Doncafé je vodeći domaći brend na HoReCa tržištu, koje je u porastu, što se može videti i po sve većem broju lokala koji se svakodnevno otvaraju i u kojima se vodi računa o kvalitetu espreso kafe koja se služi”, kaže Daničić.
U Srbiji se na kafu plaća uvozna carina, dve vrste akciza i PDV, o čemu je već bilo mnogo reči tokom prethodnih godina, zbog čega je i cena ovog napitka u prodavnicama uvećana, što osećaju i krajnji potrošači. Većina zemalja u okruženju je ukinula akcizu na kafu, a jedna od poslednjih koja će to učiniti je Rumunija i to 1. januara 2016. godine. „Srbija je jedna od retkih zemalja u kojima se kafa i dalje smatra luksuznim proizvodom koji je predmet akcize. Kafa je proizvod koji se nalazi u svakodnevnoj potrošačkoj korpi i kao takva ne bi trebala da spada u grupu akciznih proizvoda“, smatra Daničić.
„Osim toga“, dodaje, „ogroman problem za nas kao proizvođača je veliki porast švercovane sirove kafe koji je dostigao 20 odsto tržišta. Za nas ovaki uslovi značajno otežavaju konkurentnost na tržištu. Sirova kafa koja je švercovana, nije bila predmet plaćanja akciza, PDV-a, niti predmet bilo kakvih kontrola, a opet jednako sa našim proizvodima se pojavljuje na tržištu po značajno nižim cenama. Takva kafa je prvenstveno nižeg kvaliteta i neodređenog porekla, a povrh svega u velikom broju slučajeva je i predmet mešanja sa drugim surogatima kao što su soja, kukuruzno brašno, naut, stočni grašak, pa čak i žir, bez adekvatnog ili bilo kakvog deklarisanja na pakovanju. Samom kupovinom ovakvih proizvoda potrošači izlažu sebe dodatnom riziku”, upozorava naš sagovornik.
Jasno je da su prihodi od akciza značajni za državu, kaže Daničić, ali naglašava da ukoliko bi se sivo tržište sirove kafe vratilo u regularne tokove, država bi mogla da s manjim akcizama i PDV-om da ostane na istim budžetskim prihodima koje je imala i do sada. „Državne institucije prepoznale su važnost problema šverca kafe i ohrabruje nas njihova spremnost da u narednom periodu pojačaju aktivnosti u cilju smanjenja sive ekonomije i povećanja finansijske discipline. Kako najveća količina sirove kafe u Srbiju ulazi preko Crne Gore i Kosova, smatramo da je u ovoj fazi posebno važno dodatno agažovanje Uprave carina, kako bi se presekli glavni tokovi ulaska sirove kafe na teritoriju Srbije, budući da se nakon ulaska u našu zemlju šverc obavlja disperzivno, malim kamionima i teško mu je ući u trag”, objašnjava Daničić.
Instant miksevi sve popularniji
Prethodnih nekoliko godina na domaćem tržištu došlo je do pooštravanja konkurencije u segmentu instant kafe i to je, zapravo, jedini deo tržišta koji je rastao uprkos krizi. Rast je posebno ostvaren u prodaji tzv. instant „mikseva” – kao što su proizvodi 2u1 i 3u1. „Ovo ne treba da čudi, s obzirom na promene načina života. Posebno je među urbanom populacijom sve intenzivniji trend konzumacije kafe van kuće i u pokretu. Doncafé je prisutan u ovom segmentu sa širokom paletom proizvoda autentičnih ukusa. Dinamika tržišta i karakteristike ciljne grupe otvaraju veliki prostor za konstantne inovacije u ovoj kategoriji”, kaže direktor Strauss Adriatic.
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.