Migrantska kriza i nepostojanje jedinstvene EU politike oko njenog rešavanja, nesprovođenje strukturnih reformi, kao i kriza u Ukraini, su razlozi za postavljanje pitanja daljeg opstanka „zajedničke kuće evropskih naroda“.
Prisutni u Davosu ističu da je krajnji momenat da sve EU države počnu da sprovode dogovorene mere s obzirom na činjenicu da je priliv izbeglica sa Bliskog istoka postavio pred Evropu pitanje njenog opstanka.
Da li istinski delimo iste EU vrednosti ili smo tu samo kada treba da tražimo finansijska sredstva iz Brisela, jedno je od pitanja koje dominira u Davosu.
Sigmar Gabriel, u ime EU, podseća da Nemačka, Švedska, Austrija i Holandija ne mogu same da rešavaju probleme izbeglica. „Sa Turskom je dogovoreno da pomogne u zaštiti spoljnih granica EU. Ali, to znači da ćemo mi morati više novca da izdvajamo za rešavanje problema izbeglica iz Sirije koje se nalaze u Jordanu, Libanu i Turskoj. Najverovatnije ćemo morati da otvaramo ekonomske zone u tim državama kako bi izbgelicama omogućili da imaju normalan život. Istovremeno će Unija morati godišnje da primi najmanje od 100-150.000 izbeglica i da ih potom ravnomerno rasporedi po državama članicama.“
„Kada su međunarodne donacije ‘presušile’ i kada su po izbegličkim centrima širom Jordana, Turske i Libana počele da se zatvaraju ne samo javne kuhinje već i montažne bolnice, logično je bilo da cele porodice odluče da sreću potraže u Evropi. To moramo da promenimo. Jedan od načina je otvaranje ekonomskih zona i pomoć izbeglicama u državama koje se nalaze u neposrednom okruženju Sirije.“
Istovremeno, moraju biti otvorene javne debate o integraciji tih istih migranata, smatra on: „Te debate moraju da budu sa polaznih tačaka tipa, koje su to zajedničke vrednosti koje delimo mi i migranti. Njima takođe mora da se stavi do znanja da ne mogu da dođu u EU države a da ne žele da nauče jezik zemlje domaćina, da ne žele da se integrišu na tržište rada i sl. A mnogi to ne žele. Ne svi, ne većina, ali jedan deo dođe kod nas i očekuje da im se prizna status azilanata i da dobijaju samo finansijsku pomoć. To nije put integracije migranata. A, ako ove javne debate ne budemo što pre otvorili širom Evrope, imaćemo situaciju kao u Francuskoj ili Poljskoj gde sve više dolaze do izražaja nacionalno orijentisane političke snage. A to ne vodi nikuda, već samo nekoj vrsti sukoba“.
Teme koje dominiraju u Davosu a vezano za budućnost EU su i porast terorizma i ekstremizma.
Tako francuski premijer g. Valas naglašava da se terorizam i esktremizam „tiču svih nas. Nikada u istoriji nismo imali toliko žarišta od istočne do zapadne obale Afrike. Juče je terorizam pogodio Pariz, sutra će nekog drugog. Znači, ne smemo da zatvaramo oči i moramo svi zajedno da radimo da se to spreči. Kako? Jačom EU politikom koja mora biti efikasnija u prevenciji i borbi protiv terorizma a koordinirana sa našim vanevropskim partnerima na globalnom nivou“.
Izlazak Grčke iz EU, koji se nameće kao veoma realna opcija, prisutni u Davosu vide kao ogroman udarac po stabilnost Evrope. A izlazak Velike Britanije kao apsolutnu tragediju i kraj sna o zajedničkoj Evropi.
Grčki premijer Aleksis Cipras podvlači da je sada „vreme za više Evrope. Jedino tako možemo da nađemo rešenja za probleme koji se tiču svih nas. Nije vreme“, dodaje Cipras, „da se razmišlja ni o Brexitu ni o Grexitu. Upravo suprotno, sada je vreme kada moramo da pokažemo na nivou cele Evrope više jedinstva i više konkretne solidarnosti“.
Prisutni zaključuju da potencijali Četvrte industrijske revolucije daju ogromne šanse za oporavak EU ekonomije ali da komercijalne banke moraju konačno da „puste novac“ u privredu. Ovako komercijalne banke zadržavaju jeftin novac koji dobijaju od ECB sa kamatom koja je 0,5% , privreda stagnira a nesigurnost raste. Srednja klasa sve više siromaši a uz prisutan problem migranata, ekonomski problemi se multipliciraju i tome se ne nazire kraj.
Ukoliko se nešto hitno ne promeni, podseća nemački ministar finansija Šojble, Evropa će se naći pred nerešivim problemima. „Potencijale ove nove tehnološke revolucije moramo da iskoristimo do maksimuma jer problem migranata je dobrim delom problem otvaranja novih radnih mesta. Osim toga, među njima su i ljudi koji su visoko kvalifikovani i nama potrebni. Sve te prednosti postojeće krize treba iskoristiti. Ali, vremena za čekanje nema.“
Zoran Vitorović, WEF Davos