Najveći rizici po razvoj globalne ekonomije u 2016. biće politički i geostrateški. Prvih 15 godina 21. veka obeležila je ekspanzija oružanih konflikata kao i pojava potpuno novih pretnji po bezbednost, mir i stabilnost. Eksperti u Davosu slažu se da je vreme da se „resetuju geopolitički prioriteti i da se hitno menja pristup izgradnji mira,“ pogotovo u vreme kada je započela era digitalizacije i Četvrte tehnološke revolucije.
Jedan novi momenat, kada se razgovara ili analizira pretnja po bezbednost (lokalna, regionalna ili globalna), jeste definisanje momenta „kada smo, a kada nismo u ratu“.
„Priroda modernih konflikata se promenila i veoma je teško definisati kada smo u ratu a kada u miru, obzirom da imamo ‘zamrznute’ konflikte, hibridne konflikte, sajber-ratove i sl. Nastale promene zahtevaju širi spektar novih vrsta odgovora“ – rekao je danas u Davosu generalni sekretar NATO g. Jens Stoltenberg i dodao: „Moramo da se prilagodimo novim okolnostima, novim uslovima, da poboljšamo obaveštajni rad i svest o datoj situaciju sa kojom smo suočeni. Jedino tada možemo pravovremeno i precizno da definišemo kada smo napadnuti“.
U toku ove 2016. ali i narednih deset godina rizici po bezbednost biće: geostrateški odnosi, nedobrovoljne migracije, borba za obezbeđivanje sigurnog pristupa pitkoj vodi, klimatske promene i opasnost od oružja masovne destrukcije uz sve prisutni ekstremizam i terorizam.
Za američkog državnog sekretara Džona Kerija tri su uzroka koji utiču na bujanje ekstremizma:
„Prvi, slaba ili krhka državna uprava, najčešće praćena visokim stepenom korupcije. Globalna ekonomija godišnje samo na korupciji izgubi preko 2,6 biliona dolara.“
„Drugi, nemogućnost zapošljavanja i osećaj besperspektivnosti. U takvim okolnostima, pre svega mladi ljudi, odlučuju se za nasilne oblike ekstremizma jer ne vide nikakvu perspektivu za normalnu budućnost“.
„Treći faktor, mi svi kao međunarodna zajednica moramo konačno da pobedimo u kampanji protiv ekstremizma. Moramo pokazati i dokazati svima, na delu, da „nova normalnost“ današnjice nije svet u kojem dominiraju nasilje i konflikti već mir, stabilnost i razvoj.“
Jan Bremer iz konsultanstke kuće „Euroazija“ bio je daleko precizniji kada je rekao da“Amerika ne želi da bude svetski policajac a i dalje je najjača sila sveta. Međutim, šta želi USA, pitanje je na koje još uvek nemamo jasan odgovor“.
Za britanskog premijera Davida Kamerona, jedan od najvećih rizika po bezbednost Evrope je nastavak migrantske krize. „Mi smo samo protekle godine primili preko 300.000 izbeglica. Iako smo dokazali da smo multirasno, multiversko, jako demokratsko društvo, ipak je pritisak migranata prevelik i za nas.Moj je predlog da izbeglice treba da žive u Velikoj Britaniji najmanje 4 godine pre nego što im se dopusti pristup svim pogodnostima tržišta rada. Ipak, prvo moramo da se brinemo o svojim građanima.“
U suštini stavovi Velike Britanije su da treba redefinisati unutrašnju strukturu Evropske unije kako bi ona bila daleko više privredno konkurentnija i da ukoliko će se EU razvijati u pravcu veće političke unije, „onda to nije organizacija za nas. Mi ipak želimo da zadržimo suverenitet Velike Britanije.“
David Kameron je na kraju rekao da se Britanija nigde ne žuri. Referendum o izlasku iz EU mogu da odlože do kraja 2017.godine, „ali želimo da vidimo da se nešto pokrenulo u smislu redefinisanja odnosa unutar EU“.
Ovim rečima Davida Kamerona, kao i prethodno njegovog kolege grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, bilo kakav izlazak jedne države iz postojeće „zajedničke evropske kuće“ i evrozone odložen je do kraja 2017. Time je jedan bitan faktor rizika po stabilnost i bezbednost Evorope (Bretxit/Grekzit) u tekućoj godini „skinut sa dnevnog reda“.
Aktuelne rizike po bezbednost Evrope i sveta iz ugla odnosa Rusije, Evrope i Amerike, možda je napreciznije objasnio predsedavajući Minhenske konferencije o bezbednosti, nemački ambasador Volfgang Išinger rekavši:
„Mi smo svi izgubili četiri godine. I Evropa, i Rusija i Amerika. Ukoliko to shvatimo, onda ova dolazeća 2016 godina može biti godina mogućnosti da se izađe iz ćorsokaka u koji smo svi upali, ili će ovo biti godina početka kolapsa sa nesagledivim posledicama. Rusija je de fakto slaba i to ne samo zbog sankcija i unutrašnjih ekonomskih problema, niske cene nafte, već i zbog rata u Siriji. Nije mi uopšte jasno kako neko može da kaže da će se učešće u ratu završiti kao ‘uspešna priča’?! A svi znamo da to nije tako.“
Makar smo mi na Zapadu do sada naučili da se sve vojne avanture uvek završavaju jako, jako loše, smatra on i zato poziva na „resetovanje“dosadašnje politike i gradnju novih odnosa na temelju pozitivne dipomatije.
Gledajući kako se svet polarizuje, a posebno odnos Amerike i Rusije, Išinger zaključuje da je „najopasnija postojeća situacija jer imamo pred sobom dve totalno suprotne slike stvarnosti. Moramo to da promenimo kako bismo približili stavove i započeli konstruktivan dijalog a to je u interesu svih“.
Posmatrači uočavaju da se iza kulisa WEF-a govorilo i o politici Turske, odnosima Rusije i Turske kao i mogućim spoljnopolitičkim potezima Kine. Međutim, kako reče jedan bankar, „ako su finansije usko vezane za procene političkih događaja i psihologiju, ostaje i dalje nejasno koji su tačno prioriteti spoljnih politika Amerike, Rusije, Kine pa i Turske. Previše je nepoznanica i nagađanja, a to dodatno pojačava osećaj nesigurnosti i rizika.“
Zoran Vitorović, WEF Davos