Za razliku od pre dve godine kada je niko nije pominjao, geopolitička kriza je u vrhu briga svetskih i domaćih generalnih direktora, ali i u takvim uslovima većina njih očekuje poslovni rast u kratkoročnijem periodu, a kod nas su optimističnije i prognoze o otvaranju novih radnih mesta. Mada je za kompanije i na globalnom i na lokalnom nivou obzbeđivanje odgovarajućih kadrova prioritet, malo njih je spremno da se fokusira na edukaciju zaposlenih.
Većina svetskih poslovnih lidera predviđa sumornu perspektivu kada je reč o globalnim ekonomskim kretanjima u ovoj godini, a nešto više optimizma u odnosu na svetski prosek izražavaju privrednici u jugoistočnoj, centralnoj i istočnoj Evropi, pokazuju rezultati najnovije godišnje ankete koju je revizorsko – konsultantska kompanija PwC sprovela među 1400 generalnih direktora u svetu, uključujući i 42 poslovna lidera u Srbiji. U istraživanju pod nazivom „Redefinisanje pojma uspešnog poslovanja u svetu koji se menja“, svega 27% anketiranih generalnih direktora u svetu veruje da će privreda rasti u ovoj godini, dok je lane takav stav iznelo 37% ispitanika. U Srbiji, koja je po drugi put uključena u PwC globalnu godišnju anketu, trend je suprotan: 31% direktora očekuje pojačani privredni rast u svetu, što je za 7% više nego prošle godine. Njihovo mišljenje deli 36% kolega iz jugoistočne Evrope, a porast optimizma od 9% primetan je i kod direktora u centralnoj i istočnoj Evropi.
Pozitivan stav je ujednačeniji u pogledu rasta i razvoja sopstvenih kompanija u kratkoročnijem periodu, pošto je čak 95% ispitanika u Srbiji uvereno u rast prihoda u naredne tri godine, što je slučaj i sa najvećim brojem njihovih kolega u svetu. Analitičari PwC zaključuju da ovakve procene proizilaze prvenstveno iz spremnosti direktora da se prilagode nepovoljnim makroekonomskim okolnostima, kroz iznalaženje novih poslovnih prilika.
Za većinu svetskih menadžera najatraktivnije zemlje za ostvarivanje ovogodišnjeg rasta izvan matičnog tržišta predstavljaju SAD, Kina, Nemačka i Velika Britanija. U Srbiji je percepcija donekle promenjena u odnosu na prethodnu godinu, kada je dominirala Rusija, a potom zemlje u najbližem okruženju, budući da sada 31% direktora vidi Hrvatsku kao primarno tržište, sledi Nemačka (26%), dok je Rusija, i pored svih poteškoća i dalje jedno on najvažnijih tržišta za koje se opredelilo 19% ovdašnjih direktora. S druge strane, Srbiju je kao važno tržište za ulaganje prepoznalo 5% direktora u centralnoj i istočnoj Evropi i 14 % u jugoistočnoj Evropi.
Šta najviše brine direktore?
Generalni direktori, međutim, smatraju da globalne prilike postaju sve složenije usled rastućeg uticaja zemalja u razvoju, kako na dinamiku tržišta, tako i na razuđivanje moći. U našoj zemlji, 64% anketiranih očekuje formiranje više regionalnih trgovinskih blokova, 76% smatra da će u pogledu ljudskih prava i sloboda važiti različite regulative, dok 74% predviđa uspostavljanje raznorodnih sistema vrednosti na globalnom nivou. U višepolarnom svetu jedini izuzetak predstavlja jedinstven i slobodan pristup internetu, ali osim prednosti međusobnog povezivanja, svetska virtuelna mreža percepira se i kao mogućnost za segmentaciju u skladu sa sopstvenim interesima.
Stoga, ne čudi podatak da su ispitanici podeljeni oko procene da li u navedenim okolnostima sagledavaju više prilika ili pretnji po rast svojih kompanija. Njih 66% smatra da su pretnje izraženije ili jednako prisutne kao i šanse, dok 60% ocenjuje da je u aktuelnom okruženju više i novih prilika i novih pretnji, ali prednost daju prilikama. U Srbiji pretnje, generalno, dominiraju za 52% anketiranih, dok 69% iskazuje blagu dozu optimizma i neznatno ih je više u odnosu na prošlu godinu, što je trend i u jugoistočnoj Evropi gde takav stav ukupno deli 70% ispitanika.
Osim zebnji od daljih posledica sve komplikovanije geopolitičke krize i socijalne nestabilnosti, koje dele anketirani i u svetu i u Srbiji, direktori su posebno zabrinuti i zbog preopterećenosti propisima (79%), a ovdašnjim mendžerima glavobolju zadaje i nestabilnost deviznog kursa (76%), kao i fiskalni deficit i javni dug (74%). Takođe, 69% ispitanika u Srbiji izrazilo je zabrinutost zbog visokog stepena nezaposlenosti, što je više od njihovih kolega na globalnom i regionalnom nivou. Uprkos tome, domaći menadžeri donekle manje brinu oko dostupnosti odgovarajućih kadrova (57%), nego direktori u svetu (više od 70%).
Primetno je da u prethodne tri godine među menadžerima u svetu raste zabrinutost zbog mita i korupcije (skok sa 41% na 55%), nedostatka poverenja u dugoročniji razvoj poslovanja (skok sa 37% na 55%) i promena u navikama i ponašanju kupaca (skok sa 49% na 60%).
Edukacija u zapećku
Poslovni lideri u svetu i kod nas saglasni su da u kreiranju povoljnog ekonomskog okruženja odgovornost dele i kompanije i država, od koje očekuju uspostavljanje razumljivog i efikasnog poreskog sistema, sprovođenje mera koje će omogućiti veću usaglašenost obrazovanja sa potrebama tržišta rada, kao i da obezbedi odgovarajuću fizičku i digitalnu infrastrukturu. Sa svoje strane, kompanije planiraju u ovoj godini da nastave sa restrukturiranjem, prevashodno kroz smanjenje troškova, čemu će pribeći 68% ispitanika u svetu, a u Srbiji njih 69% u odnosu na prošlogodišnjih 76%.
Od ostalih opcija za restrukturiranje izdvajaju se spajanja i preuzimanja na lokalnom nivou (26%) i poveravanje dela poslovnog procesa eksternom izvršiocu (24%). Prošlogodišnji trend stupanja u nov strateški savez, odnosno zajednički poduhvat u Srbiji je opao sa 37% na 19%, dok je u svetu i dalje jedan od najzastupljenijih kada je reč o restrukturiranju (49%).
U ovoj godini gotovo polovina generalnih direktora u svetu planira da poveća broj zaposlenih, a 31% predviđa smanjenje radnih mesta. Direktori u Srbiji su po pitanju zapošljavanja optimističniji nego prošle godine, budući da njih 40% planira rast broja zaposlenih u 2016. godini, što je za 8% više nego lane. Njihove kolege iz jugoistočne Evrope imaju ubedljivo najpozitivniji stav, jer čak 54% planira otvaranje novih radnih mesta.
Indikativno je, međutim, da iako svi ispitanici u istraživanju navode kao prioritet potrebu za odgovarajućim kadrovima, mali postotak njih izražava spremnost da se fokusiraju na edukaciju zaposlenih i njihovo prilagođavanje poslovnim zahtevima u svojim kompanijama. Konkretno, 38% direktora u Srbiji smatra da je podjednako važno raditi na razvoju veština i znanja kod zaposlenih, na stvaranju budućih lidera i na upravljanju zaradama shodno iskazanim rezultatima zaposlenih. Istovremeno, mada 49% menadžera u svetu navodi da je uvelo izvesne promene u razvoju budućih lidera, i dalje se više fokusiraju na plate i beneficije za zaposlene (33%), nego na razvoj njihovih znanja i veština (30%), što autori istraživanja ocenjuju kao propuštenu priliku za kompanije da na duži rok obezbede odgovarajuće kadrove.
Jelena Miletić, menadžer u Odeljenju za marketing i komunikacije, PwC Srbija
mart 2016, broj 125.