Nafta je uz električnu energiju jedan od faktora koji najviše utiču na troškove proizvodnje u većini grana industrije i transporta robe pa svako poskupljenje tih energenata najčešće pokreće talas cena drugih proizvoda i usluga. Kada, međutim, cene sirove nafte krenu naniže, potrošači u Srbiji o tome više saznaju iz vesti o svetskim trendovima, nego na osnovu sniženja na domaćem tržištu.
Obrušavanje cene sirove nafte na najniži nivo u poslednjih desetak godina, kao što se to desilo početkom 2016. kada je vrednost barela pala ispod 30 dolara, za vozače i ostale potrošače ovog energenta svakako je dobra vest. U Srbiji, međutim, nije baš tako, jer se benzinske pumpe nisu utrkivale da u prvim nedeljama ove godine prate svetske trendove. Kao glavni krivac za takav razvoj događaja označena je država, zato što je od 1. januara povećanjem akciza po litru goriva zagrabila i do četiri dinara više i tako „pojela“ prostor za smanjenje cena usled pojeftinjenja sirove nafte na globalnom tržištu. Prosečne maloprodajne cene goriva na domaćem tržištu klize laganim tempom, ostavljajući ovdašnjim vozačima mogućnost da čežnjivo slušaju o „bagatelnom gorivu“ koje toče u komšiluku. Ili da se, ako računica pokaže da se isplati, upute do najbliže pumpe u komšiluku i napune rezervoare.
Ako je za utehu, dobro je što cene goriva ne rastu, jer poskupljenje dizela i drugih derivata ne pogađa samo vozače putničkih automobila, već i celu privredu koja gotovo nikad do sad nije ostala imuna na rast cena nafte.
Ranjive oranice
Pomeranje naviše maloprodajnih cena nafte i derivata, naime, značajno utiče na ukupnu inflaciju jer gura cene ostalih proizvoda na tržištu. Ponder za naftne derivate u Srbiji iznosi devet odsto. To znači da rast cena nafte od 10 odsto kao direktnu posledicu ima 0,9 odsto ukupne inflacije.
Nafta je uz električnu energiju jedan od faktora koji najviše utiču na troškove proizvodnje u većini grana industrije i transporta robe, pa svako poskupljenje ovih energenata najčešće pokreće talas cena drugih proizvoda i usluga, kaže za Biznis&finansije ekonomista Vladana Hamović. Na povećanje cena nafte, pored saobraćaja i trgovine, najbrže reaguje poljoprivreda.
Poljoprivrednici među prvima osete rast cena dizela jer im je gorivo neophodno za obrađivanje oranica, odnosno pokretanje mehanizacije. Na troškove ratara cena nafte dodatno utiče posredno i preko veštačkog đubriva, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od nafte i gasa. Derivati nafte i mineralna đubriva “zaslužni” su, tako, za gotovo trećinu troškova poljoprivredne proizvodnje.
Ekonomski položaj proizvođača osnovnih ratarskih proizvoda ugrožavaju i nestabilni pariteti cena, podsećaju agrarni analitičari. Odnos cena nafte i osnovnih žitarica preteže u korist „crnog zlata“ kao proizvodnog inputa. To znači da se cene naftnih derivatau Srbiji uglavnom kreću znatno bržim tempom nego cene osnovnih ratarskih proizvoda.Prethodnih godina vrednost litra dizel goriva kretala se od šest do čak 11 kilograma pšenice ili od sedam do 10,5 kilograma kukuruza.Nepovoljni pariteti poljoprivrednih proizvoda često otežavaju proizvodnju, a čak i kad su prinosi solidni, mogu da neutrališu pozitivne eko¬no¬¬mske efekte. Ne iznenađuje zato da su poslednjih godina mnogi poljoprivrednici dizel gorivo zamenili lož-uljem, čija se prodaja povećava u sezoni radova na njivama, kaže za B&F dobar poznavalac tržišta naftnih derivata u Srbiji.
Vasa Džigurski, koji se bavi pre svega stočarstvom, ali i zemljoradnjom, objašnjava da potrošnja dizel goriva po hektaru iznosi između 60 i 80 litara, zavisno od vrste zemlje. To čini oko 10 odsto ukupnih troškova inputa. „Nekom možda izgleda malo, ali nije tako. To je ozbiljan trošak, jer je profitna stopa od 10 odsto, pogotovo u stočarstvu, gotovo nedostižna. Potrebna su velika ulaganja, a ishod je neizvestan jer se često ne zna kakva će biti cena finalnih proizvoda. Proces proizvodnje u stočarstvu traje 365 dana. Za stoku moramo obezbediti hranu bar godinu, do godinu ipo unapred”, objašnjava sagovornik B&F i nastavlja: „Seme je izuzetno skupo, kao i prihrana zemlje ili amortizacija. Za opstanak na tržištu neophodne su nove tehnologije koje nisu jeftine, a potrebu za prilagođavanjem nameću i klimatske promene“.
Džigurski dodaje da je udeo goriva u ukupnim troškovima poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljamamanji ili isti kao u Srbiji, ali su tamo prinosi neuporedivo veći, kao i državne subvencije.
Uzajamna pomoć
Predstojeću sezonu poljoprivrednih radova i izlazak mehanizacije na oranice ratari ove godine, inače, očekuju sa nezadovoljniji nego prethodnih godina – regres za gorivo im je ukinut, dok je za mineralno đubrivo smanjen sa 3.000 na 2.000 dinara po hektaru. Stručnjaci za ekonomiku agrara upozoravaju da bi posledice smanjenih subvencija mogle biti pad potrošnje kvalitetnog đubriva, lošija obrada zemlje i odabir manje kvalitetnog semena i sadnica.
Pojeftinjenje goriva prethodnih meseci u Srbiji, inače, za razliku od poskupljenja, proizvođači iz drugih sektora, za sad, uglavnom su ignorisali. Cena benzina, istina, nema veliki uticaj na privredna kretanja, ali bi zato pojeftinjenje dizel goriva trebalo da se odslika u cenovnicima druge robe i usluga.Od sredine 2015. do kraja februara ove godine cene dizela pale su za dvadesetak dinara. Ako se to pojeftinjenje do sad nije bitnije osetilo na cenama drugih proizvoda, trebalo bi da utiče na bolji poslovni rezultat domaćih firmi.
Predstavnici potrošačkih organizacija izostanak pojeftinjenja usled nižih cena nafte objašnjavaju monopolima u maloprodaji, koji istovremeno„diktiraju i cene u poljoprivrednoj, prerađivačkoj i prehrambenoj industriji“.
U naftnom sektoru Srbije predviđaju,pak, da će cene nafte, pa tako i derivata, nastaviti da padaju što bi trebalo da rezultira većom potrošnjom goriva. Takva očekivanja podstaknuta su činjenicom da je sniženje maloprodajnih cena u 2015. u odnosu na godinu dana pre pospešilo potrošnju goriva. Srpsko naftno tržište poslednjih godina beležilo je pad, ili je, u najbolje mslučaju, stagniralo – zahvaljujući, pre svega, industriji koja je vukla potrošnju.
Marijana Knežević
mart 2016, broj 125.