Iako je zarada na državnim obevrznicama i do šest puta veća nego u slučaju štednje u bankama, državne hartije trenutno u svom vlasništvu ima tek 350 građana.
Moguće je da građani nemaju puno poverenja u državu da bi joj pozajmljivali novac i od nje kupovali obaveznice, ali je sasvim verovatno i da nisu dobro informisani. Malo koji prosečan građanin zna da svoju štednju može uvećati i kupovinom državnih hartija, a još manje njih ima informaciju da je ovakav vid štednje daleko isplativiji od kamata na štednju u bankama.
Naime, ukoliko štedite u bankama, na hiljadu uloženih evra za godinu dana trenutno sa prosečnom kamatom od 0,5% i obračunatim porezom možete da zaradite tek oko 4,25 EUR. Ukoliko, međutim za isti iznos kupite državne hartije u evrima zaradićete i do 30 EUR. Slično je i sa dinarskom štednjom: godišnja kamata u bankama je oko 5%, a na državne obveznice preko 8%.
Pritom, na deviznu štednju u bankama plaća se porez od 15%, na dinarsku ne, a u slučaju kupovanja državnih hartija poreza nema.
Državne obveznice moguće je kupiti preko Beogradske berze uz pomoć brokera čija je provizija 0,3%. Kupac kod brokera mora da otvori vlasnički račun za hartije od vrednosti i namenski račun u banci. Minimalni iznos kupovine je 5.000 EUR za obveznice u evrima, odnosno 50.000 dinara za obveznice u domaćoj valuti.
Prema podacima Ministarstva finansija, vrednosno, građani su trenutno vlasnici 0,9% državnih hartija. Najveći kupci su banke koji su vlasnici preko 80% državnih hartija, slede privatne kompanije, osiguravajuća društva i privatni penzijski fondovi.
Izvor: Blic