Od početka godine gotovo svakog meseca se dogodi barem jedan događaj koji uzrokuje nervozu među investitorima na globalnim finansijskim tržištima. Najvažniji među njima su panika na kineskoj berzi u prvim danima ove godine, koja je počela da se širi i na ostala finansijska tržišta i rezultat britanskog referenduma o izlasku iz EU.
Rezultat je prebacivanje kapitala u sigurna utočišta, kao što su obveznice, plemeniti metali, ali i pojedine valute, kao što je japanski jen. U odnosu na evro i američki dolar, japanska valuta je od početka godine ojačala približno 13%, što počinje da šteti japanskoj ekonomiji.
Naime, prejaki jen uzrokuje smanjivanje japanskog izvoza i povećanje uvoza, što negativno utiče na stopu inflacije u Japanu. Japanska vlada i centralna banka žele po svaku cenu da povise stopu inflacije na 2%, a ona trenutno iznosi samo 0,20%, što im ne odgovara. Visoki japanski dužnosnici zbog toga otvoreno spominju direktnu intervenciju na Forex tržištu kojom bi oslabili vlastitu valutu.
Osim direktne prodaje jena na tržištu, japanska centralna banka ima na raspolaganju još nekoliko opcija, kao što je spuštanje kamatnih stopa ili kupnja obveznica, čime indirektno smanjuju prinos pri držanju japanskih vrednosnih papira na osnovu čega investitori gube interes i prebacuju kapital u druge zemlje, što dovodi do rasprodaje jena i slabljenja u odnosu na ostale valute.
Naredni redovni sastanak vrha japanske centralne banke se održava u noći s četvrtka na petak po našem vremenu, a odluka će biti objavljena javnosti u petak ujutro. Mnogi analitičari smatraju da će japanska centralna banka dodatno spustiti kamatne stope, što bi trebalo dovesti do naglog slabljenja jena u odnosu na sve ostale valute, zbog čega investitori već nedeljama prodaju jen koji je sada približno 5% slabiji nego što je bio pre nekoliko nedelja.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da verovatnoća delovanja japanske centralne banke nije tako visoka kao što većina investitora smatra. Naime, poslednjih nedelja jen je počeo da slabi i bez intervencije, jer su, jednostavno, svi koji su hteli kupiti jen to već uradili, pa je ponestalo onih koji svojom kupnjom mogu dodatno podizati vrednost japanske valute. Uz to, direktno uplitanje centralnih banaka u valutno tržište po pravilu ne nailazi na dobre reakcije centralnih banaka drugih važnih ekonomija, pa je japanskoj centralnoj banci potreban jako dobar razlog za takav potez. Budući da nakon Brexita čak ni britanska niti evropska centralna banka nisu preduzele nikakve dodatne mere monetarnog popuštanja, nije realno za očekivati da će se na takav potez odučiti japanska centralna banka.
Do dodatnog spuštanja kamatnih stopa ili intervencije na tržištu bi došlo ako bi jen ojačao dodatnih 5-10% sa sadašnjeg nivoa, ali na sadašnjoj nivou izglednije je da neće doći do novih mera. To znači da bi mnogi investitori, koji su poslednjih nedelja prodavali jen u iščekivanju kratkoročnog slabljenja, mogli ostati razočarani i da će biti prisiljeni zatvrarati svoje pozicije, čime će dovesti do novog talasa privremenog jačanja jena. Značajnije slabljenje jena (više od 10%) može se očekivati tek kada američka centralna banka nastavi sa podizanjem kamatnih stopa, čime će uzrokovati veliki interes za kupnju dolara i rasprodaju ostalih valuta.