Kako smo ušli u 2016. godinu, strah od slabog rasta u Kini bio je jedan od glavnih okidača za nestabilnost na finansijskim tržištima. Za kontinuiran pad u ceni nafte delimično je okrivljena i Kina, kao i zbog slabljenja potražnje. Na osnovu naslova iz evropskih medija, stiče se utisak da Kina bukvalno gubi ravnotežu – ali ovo ne može da bude veća neistina, navodi direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Sakso Banci, Simon Fasdal.
Bez sumnje, u Kini je prisutan niži rast, ali ako ga uporedimo sa Evropom, Kina napreduje sa rastom BDP-a od 6,6% (drugi kvartal 2016. godine), dok se evrozona sapliće sa svojih 1,5%. U kontekstu niskog ili čak negativnog rasta na ostalim tržištima zemalja u razvoju – na primer u Rusiji i Brazilu – učinak Kine počinje da se ponovo potvrđuje.
Kako dalje ističe Fasdal, niže cene nafte – koje su bile izvor straha skoro godinu dana i prouzrokovale nestabilnost početkom 2016. godine i ometale izvoznike robe – su zapravo ključna prednost za Kinu. Činjenica da se svet davi u nafti je pomerio fokus sa nekih od osnovnih pozitivnih BDP faktora, ali da ne bude zabune: niske cene nafte uštedele su privredi Kine bilione dolara, s obzirom da je Kina jedan od vodećih svetskih izvoznika.
Ovo je takođe i razlog zašto je Kina pravila zalihe sirove nafte poslednjih nekoliko godina, podižući strateške zalihe do rekordnih visina. Drugim rečima, u svaki kontejner u koji se može smestiti nešto crnog zlata tako će i biti!
Kako ulazimo u pozitivniju fazu sa indikatorima koji lagano počinju da se podižu, bilo bi mudro proveriti da li se bilo kakvi crni oblaci naziru na horizontu. Bez sumnje, kao što su to već istakli kineski lideri na otvaranju samita G20, svetska privreda nije bezbedna i nesigurnost svakako postoji.
Međutim, kako navodi stručnjak Sakso banke, ako se usredsredimo samo na Kinu postoje oblasti pozitivnog razvoja u ovom momentu, i ovo su neke od njih:
• Indikatori zaista pokazuju više, a sledećih nekoliko meseci možemo da potvrdimo da li će doći do promena u trendu.
• Kina je ovladala veoma teškom igrom smanjenja vrednosti juana dok je istovremeno stabilizovala svoje devizne rezerve – što je bio glavni strah među investitorima sredinom 2015. godine.
• Strah od „kreditne bombe“ koji se javio u aprilu nestaje a razlike u prihodu su od tada ugovorene. Ovo je takođe rezultat opšteg pozitivnog raspoloženja na svim tržištima u razvoju.
Ovi faktori, kombinovani sa malim rastom u indeksima aktivnosti, su znaci da ulazimo u novu, pozitivniju fazu kineske privrede (premda i dalje skromnu). Rizika ima dosta – i dalje možemo da vidimo loše događaje u ispunjavanju obaveza što i dalje izaziva strah od kineskih sredstava, a globalno smanjenje apetita za rizikom bi moglo da pogodi kinesko tržište i donese novu nesigurnost za juan.
Kao što je Fasdal već naveo, pozitivni znaci nesumnjivo postaju jasniji. Strukturalne reforme na kojima je Kina tako predano radila, uključujući restruktuiranje državnih kompanija, bi mogle uskoro da se isplate. U kombinaciji sa otvaranjem tržišta kapitala u Šangaju i Šenženu za globalizaciju preko tokova novca Šangaj – Hong Kong i Šenžen – Hong Kong, ovo su veoma jake snage koji bi mogle da oporave tržišta kapitala u Kini i donesu priliv stranog novca, koji je ključan za budući prosperitet zemlje.
Da li se investitori usuđuju da uđu na kinesko tržište? Kratak odgovor je da. Veći deo kineskog tržišta kapitala je otvoren za globalizaciju i nesumnjivo će dovesti do veće raspodele prihoda (ključno za menadžere svetskih fondova), posebno zbog toga što nivoi rasta Kine i prognoze za budućnost pokazuju veliki potencijal u poređenju sa privredama kako drugih razvijenih, tako i tržišta u razvoju gde su slabiji tonovi i dalje na dnevnom redu.
Dokazi? Kako bi bilo da pomenemo Alibabino izdavanje obveznica krajem 2014. godine – rekordni dogovor od 8 milijardi dolara koji je došao posle tržišnih spekulacija da potražnja možda neće biti odgovarajuća. Broj kupaca obveznica je bio 7,2 puta veći sa ogromnih 57 milijardi dolara proisteklih iz naloga investitora. U ovom slučaju kao i u drugim (sumnjamo) da je potražnja bila problem, zaključio je Simon Fasdal.