Glavni uticaj u narednom periodu će ipak biti manja lična potrošnja jer su niske cene izvoza u Kini održale američke potrošače u igri putem najnižih cena ikada, što takođe znači slabiji kineski juan, i od sada očekivanja više inflacije na globalnom nivou, što je, naravno, uobičajen kraj cikličnih reakcija, napominje glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen u svojoj poslednjoj analizi.
Nalazimo se pred krupnim promenama makro paradigme udaljavanjem od „lakog novca“ kroz recesiju do „helikopterskog“ novca, naglašava Jakobsen.
Kineski indeks proizvođačkih cena u poređenju sa prošlom godinom (sada je pozitivan) i uzajamna veza sa inflacijom indeksa potrošačkih cena OECD-a jasno pokazuju da je Kina odigrala centralnu ulogu u obaranju inflacije i to je razlog zbog kojeg je inflacija bila pod kontrolom, uprkos ogromnom programu kvalitativnog popuštanja.
Dalje je važno da se razume da je pad cena u Kini uticao na to da pretvaranje i odlaganje duže traje, jer su uvozni troškovi za zemlje sa neto deficitom kao što su Sjedinjene Države, Velika Britanija i Južna Afrika opali i na taj način stvorili prostor za stabilizaciju ili čak poboljšanje kupovne moći u okruženju sa manjim rastom i zaradama.
Ukoliko ovaj trend bude potvrđen u narednih nekoliko meseci, mogao bi da bude glavni vesnik da se zabrinutost oko inflacije vraća u žižu. Za Jakobsena je to još jedan znak završetka ciklusa – kako su Albert Edvards i ostali naglasili da je veoma uobičajeno da inflacija preraste u recesiju.
Sveukupna makro prognoza Sakso banke ističe da će četvrti kvartal 2016. i početak prvog kvartala 2017. doživeti strožije uslove na tržištu novca, koji će biti u kombinaciji sa FED-ovim rastom kamatnih stopa u decembru. To će biti vrhunac snage američkog dolara i blagog poboljšanja rasta koje se očekuje tokom četvrtog kvartala.
U drugom i trećem kvartalu 2017. godine će označiti kretanje ka recesiji u Sjedinjenim Državama – ovo se, naravno, poklapa sa izbornim ciklusom u kome ćemo videti glasače na biralištima u SAD, Italiji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj – to znači da ima malo prostora za fiskalnu podršku za vreme ovog perioda. Nesigurnost će biti velika.
Veoma malo ljudi na tržištu je voljno da prihvate da je Banka Japana pre nekoliko nedelja promenila „niže za dužu igru“ u jednokratnu „pripremu za helikopterski novac“ – ovo može da bude jedna od najvažnijih promena u fiskalnoj politici još od vremena kada je počela finansijska kriza.
Nova najavljivana ciljana stopa od 0% na desetogodišnje državne obveznice (iz negativnih) predstavlja ulaz na zadnja vrata za Vladu Japana u stvaranju većeg fiskalnog deficita i na taj način potpunog pristupa helikopterskom novcu.
Sa ciljanim prinosom od nula procenata na japanske državne obveznice ovo više ne predstavlja prepreku za premijera Abea u kreiranju daljeg deficita.
Japan ostaje lider u eksperimentalnoj ekonomskoj i monetarnoj politici, i zapazite kako FED, Banka Engleske i Evropska centralna banka zaostaju po nekoliko godina.
Novi pravac (ciljanih stopa za prinose od državnih obveznica) će na kraju biti odgovor politike Evrope i Sjedinjenih Država kada 2017. godine uletimo u sledeću bankarsku i ekonomsku krizu jer njihov tradicionalni monetarni odgovor još od Grinspena, koji se odnosio na smanjenje upravljanja stopama, više ne funkcioše.
Kineski indeks proizvođačkih cena bi mogao da izgleda kao relativno trivijalan ekonomski indikator, međutim putem izvoznih cena jača globalnu inflaciju a Kina je oduvek snažno pružala podršku potrošačima na globalnom nivou kroz smanjenje cene uvoza. Sada ovaj trend menja smer ka većoj inflaciji, stvarajući potrebu za daljom devalvacijom kineskog juana i pokrećući ponovo inflatorna očekivanja dok se centralne banke upravo spremaju da smanje beskrajnu podršku programu kvantitativnog popuštanja (QE). To znači više cene, manji rast i jači američki dolar što je veoma blizu savršene mešavine za recesiju.
Recesija je ekonomski ekvivalent „čišćenja viška“, zaključuje glavni ekonomista Sakso banke. Svetu je potrebno određeno prilagođavanje realnosti a recesija će upravo to učiniti, napominje Jakobsen, ali će to doći sa ogromnom političkom dinamikom, dodatnim pitanjima društvenog ugovora i povećane nestabilnosti.