Do sada je 2016. godina donela više pozitivnih iznenađenja koja su poboljšala i interne i eksterne neravnoteže u srpskoj privredi, saopštio je tim analitičar Erste Grupe.
Prema njihovim rečima, srpski BDP je zabeležio solidan prosečni međugodišnji rast od 2,8% za prva tri kvartala 2016. godine, dok je deficit bilansa tekućih transakcija primetno smanjen (ispod 4% BDP-a na osnovu poslednjih podataka iz 4. kvartala), uglavnom pod uticajem dvocifrenog smanjenja trgovinskog deficita.
Podrška ukupnom nivou BDP-a je došla od svih komponenata, jer smo mogli da vidimo povratak privatne potrošnje u pozitivnu zonu (prosečno 1% međugodišnje), ubrzanje investicione aktivnosti (6% međugodišnje), stabilan rast državne potrošnje od oko 3% međugodišnje i dvocifren rast izvoza (11,2% međugodišnje). Kad se pogleda proizvodna strana, mogli smo da vidimo pozitivan doprinos iz svih sektora, osim sektora nekretnina. U poslednjem kvartalu 2016. godine očekuje se blaže sezonsko usporavanje, što bi trebalo da na kraju dovede stopu rasta BDP-a za finansijsku 2016. godinu na 2,7% na međugodišnjem nivou. Što se tiče sledeće godine, oni očekuju da će trend rasta biti u fazi ekspanzije, pri čemu će ključnu ulogu igrati jačanje domaće tražnje. Profil potrošnje bi trebalo da potpomognu poboljšanja na tržištu rada, povećanje plata u javnom sektoru i poboljšanje ukupnog ekonomskog sentimenta. Trebalo bi da bude povoljno i investiciono okruženje, sa jačom tražnjom, propisima koji pogoduju poslovanju (Srbija među 10 zemalja sa najvećim napretkom na listi „Doing Business“) i poboljšanjem kreditnog potencijala u bankarskom sektoru. I na kraju, stabilna ekonomska perspektiva za glavne trgovinske partnere će biti povoljna za izvoz, ali jačanje domaće tražnje i stabilizacija cena nafte nagoveštavaju još pritisaka u pravcu povećanja uvoza.
Poboljšanje ekonomskih uslova se odrazilo i na rezultate na tržištu rada, gde smo mogli da vidimo pad stope nezaposlenosti sa prosečnih 17,7% u 2015. na 16% u prva tri kvartala ove godine.
I fiskalni uslovi su se znatno poboljšali, uz bolje izvršenje budžetskih prihoda od očekivanog (i jednokratnih i osnovnih prihoda), što je imalo stabilizirajući efekat na kretanje javnog duga. Predviđamo da će se ta pozitivna kretanja nastaviti u 2017. godini, pri čemu će trend rasta uglavnom biti podržan rastom domaće tražnje, dok bi učinak neto izvoza mogao da bude neutralniji.
Fiskalni parametri u Srbiji su se primetno popravili tokom 2016. godine. Značajno je smanjen deficit konsolidovanog sektora države, kroz intenzivniji priliv prihoda i nekoliko jednokratnih efekata (isplate dividendi u državnim preduzećima) i niže isplate otpremnina od planiranih. Zato očekuju da će u 2016. godini deficit doći do oko 2% BDP-a (naspram prvobitno planiranih 4%) i da će u 2017. godini doći do daljeg poboljšanja i pomeranja ispod 2% BDP-a. To (i povoljnije refinansiranje na domaćem tržištu) bi trebalo da dovede do smanjenja javnog duga, koji bi trebalo da krene postepeno da opada u narednom periodu i da dođe do 73% BDP-a u 2017. godini. Na izgled trenda prinosa na obveznice u lokalnoj valuti u Srbiji utiče jača ekonomska i fiskalna pozicija, okruženje sa još uvek niskom i stabilnom inflacijom, povoljniji tonovi iz rejting agencija i MMF-a i privlačan kamatni spred. Stoga smo od početka godine mogli da vidimo smanjenje prinosa na referentne obveznice u dinarima sa dospećem 2022. godine za solidnih 200 bp. U narednom periodu predviđaju da će se prinosi kretati na sličnim nivoima, uz malo pritisaka u pravcu povećanja na srednji rok koji dolaze od očekivanog povećanja inflacije i trenda stope Federalnih rezervi SAD (investitori iz SAD igraju važnu ulogu na srpskom tržištu obveznica). Prinos na obveznice u lokalnoj valuti na kraju 2016. godine mogao bi da bude oko 5,7% a tokom 2017. godine da postepeno raste ka 6%.
Na osnovu svega navedenog, u 2017. godini možemo očekivati rast BDP-a oko 3% na međugodišnjem nivou. Što se tiče ekonomske politike, Erste analitičari predviđaju da će NBS zadržati referentnu stopu na nivou od 4%, pri čemu će pritisci za povećanje stope dolaziti od očekivanih povećanja stope Federalnih rezervi SAD i postepenog smanjenja programa kvantitativnih olakšica ECB, dok kao faktore u korist smanjenja stope vidimo i dalje relativno nisku inflaciju, relativno skromnu kreditnu aktivnost i indirektnu podršku NBS krivoj prinosa na obveznice u lokalnoj valuti. U fiskalnoj sferi očekuju ublažavanje aktivnosti na konsolidaciji, ali bi bolji ekonomski rezultati trebalo da zadrže deficit ispod 2% BDP-a.