Na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu potpisan je juče protokol o saradnji švajcarske Nacionalne Banke i Narodne banke Kine u vezi osnivanja kineske Renminibi kliring banke u Cirihu. Za ove potrebe kineska strana će izdvojiti u početku 50 milijardi renminibija (21 milijarda franaka) sa opcijom da se to poveća na 500 milijardi u nekoliko narednih godina.
Odgovarajući na pitanje „Kako razumeti internacionalizaciju kineske valute?“ kineski premijer Li Kećiang rekao je „da je to prirodni tok razvoja ekonomije jedne države kakva je Kina“ dodajući da se u širem kontekstu radi o nekoj vrsti off shore zone između Švajcarske i Kine.
Ovaj protokol o kliring banci je nakon prošlogodišnjeg sporazuma o slobodnoj trgovini nastavak jačanja privredne i finansijske saradnje dve države, potvrdili su brojni kineski privrednici prisutni u Davosu.
Prema izveštajima Svetske banke u toku 2013. godine više od polovine ukupnog svetskog ekonomskog rasta baziralo se na razvoju kineske ekonomije, koja sada beleži stagnaciju, najniži rast u poslednje 24 godine. Utoliko je jasnije zašto su prisutni u Davosu juče sa nestrpljenjem očekivali nastup kineskog premijera Li Kećianga od koga se očekivalo da pojasni u kom pravcu i kako će se kretati privreda najmnogoljudnije ekonomije sveta.
„Mi ćemo nastaviti sa konsolidacijom i reformama koje smo započeli“, rekao je Li Kećiang i nastavio: „Pre svega moramo da poradimo na jačem razvoju sektora usluga, zatim da pojačamo investicije u železničku infrastrukturu te da maksimalno osnažimo ekološki aspekt razvoja. Ne treba se brinuti, naša ekonomija neće doživeti ‘tvrdo prizemljenje’. Naprotiv, brzina razvoja će i narednih godina biti od blago srednje do lagano ubrzane. Vlada je pripremila narod na ‘novu normalu’. To znači strukturne reforme, snažnija borba protiv korupcije i veći razvoj unutrašnjih regiona Kine“.
Od prisutnih kineskih privrednika u Davosu moglo se čuti i to da deo kineskih najjačih korporacija traži da se centralna Vlada u Pekingu ubuduće više oslanja na tržište a ne na petogodišnji plan razvoja kako bi se država što pre izvukla iz perioda ekonomske stagnacije. U svakom slučaju, kažu privrednici, još uvek nema govora o privatizaciji najvećih državnih kompanija. Do toga sigurno neće doći.
„Stopa ekonomskog rasta u narednim godinama kretaće se od 7,4% do 8%“, naglasio je kineski premijer Li Kećiang i podvukao: „Fokusirali smo se ne više na brzinu razvoja već na kvalitet. To znači veća potrošnja i razvoj servisnih usluga.“
„Na međunarodnom planu logično je da je sa širenjem trgovinskih i investicionih odnosa između Kine i drugih država porasla potreba za upotrebom naše valute. Kina će odlučno nastaviti sa politikom sveopšteg otvaranja ka svetu. Jedna od posledica otvaranja biće i dalja internacionalizacija i ekspanzija renminibija. Ova internacionalizacija naše valute biće dugoročan proces“.
Evropski posmatrači primećuju da agresivniji investicioni nastup Kine na jugu i istoku Evrope kao i finansijsko pozicioniranje u Švajcarskoj izazivaju određenu nelagodu kod, pre svega, predstavnika banaka iz Severne Amerike i dela Evrope.
U svakom slučaju, usporeni rast ekonomije najmnogoljudnije države nastavlja da se amortizuje pojačanim investicionim aktivnostima u Africi, istočnoj i južnoj Evropi i Aziji.
Zoran Vitorović, Davos